Вертикална генерација др Драшка Ређепа
За Драшка Ређепа, есеј је претпоставка кретања. Синопсис слободе. Неуштогљена, неутилитарна и неканонизована књижевна чињеница. У њему станују маргиналност, бравура, анегдота, сплетка, бургија. Неограниченост асоцијативних поља. Фрагментарност, разобрученост, немир.
Приступ Драшка Ређепа књижевности, али и много шире, уметности, па и култури, није еклектички. Он је ерудитан. Поред књижевности, овај феномен рачуна на знања о архитектури, ликовној уметности, музици, позоришту, филму. На знања о животу. А пре свега о уметности есеја.
Проф. др Бошко Сувајџић
Бошко Сувајџић
Проф. др Бошко Сувајџић (1965, Драгиње) је магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду.
Бошко Сувајџић ради као редовни професор за Народну књижевност на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду, управник је Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима и заменик управника Међународног славистичког центра (Филолошки факултет, Београд). Председник је Управног одбора Вукове задужбине и члан УО Задужбине „Десанка Максимовић“. Потпредседник Друштва за српски језик и књижевност Србије.
За књигу Иларион Руварац и народна књижевност добио је награду Вукове задужбине за науку у 2007. години, а за књигу Певач и традиција награду „Миле Недељковић“ за најбољу фолклористичку студију објављену у 2010. години (Аранђеловац). За збирку песама Сонети. Ватре добио је награду „Задужбине Веселина Лучића“ за најбоље књижевно остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду за 2014. годину, а за збирку Anima viva награду „Мирослав Антић“ за 2016. годину. Добитник награде Бранковог кола „Печат вароши сремскокарловачке“ за збирку песама Направи ваздух за 2018. годину, као и награде „Раваничанин“ Српске духовне академије Параћин за укупни допринос српској поезији (2020). Добитник је награде „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда за трајни допринос култури Београда (2016) и „Вукове награде“ за свеукупни допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору (2018).
Бранко Златковић
Бранко Златковић (1973, Аранђеловац) је основну школу и гимназију завршио у родном граду. Дипломирао је 1999. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На истом факултету 2005. године је магистрирао и 2010. докторирао.
Од 2002. запослен је у Институту за књижевност и уметност у Београду, на пројекту Српско усмено стваралаштво.
Вишегодишњи је руководилац Међународног кампа фолклористике (Тршић – Београд) и Међународног омладинског сабора српске и балканске духовности (Аранђеловац – Београд).
Радио је као предавач на Факултету политичких наука и Факултету хуманистичких наука у Београду на журналистичким наставним предметима: Стилистика и реторика, Репортажа, Обрада вести.
Учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова. Објавио је више студија у периодици у областима: српска усмена књижевност и српска књижевност 19. века. Приредио је више издања, а 2007. објавио књигу Први српски устанак у говору и у твору.
Још нема коментара.