Тишина очаја

Момчило Јокић

Проф. др Момчило Момо Јокић почео је да се бави новинарством у београдском листу „Спорт”.

Био је уредник спортске рубрике дневног листа „Политика”, уредник спортске рубрике дневног листа „Политика Експрес”, уредник Викенд издања листа „Спортски журнал”, водитељ емисије „ТВ Политика”, „Око арене”, водитељ јутарњег програма „ТВ Полиитика”, уредник спортске рубрике „Илустроване Лолитике”.

Функције главног и одговорног уредника листа „Спортски журнал”, „Илустрована политика”, недељника „Арена” и листа „Спорт” обављао је у периоду од једне и по деценије.

Обављао је и функцију Помоћника главног и одговорног уредника „Политике експрес”.

Био је дугогодишњи колумниста и коментатор у „Спортском журналу”.
Годишњу Награду „Спортског журнала” добио је у првој години оснивања листа.

Удружење књижевника Србије доделило му је награду „Радоје Домановић” за литерарни допринос спортском новинарству.

Награду „Златно перо Љубиша Вукадиновић” добио је од Удружења новинара Београда.

Спортски савез Србије доделио му је „Мајску награду” за изузетно залагање и постигнуте успехе у репрезентовању и афирмацији српског спорта.

За компанију „Новости” извештавао је са Олимијских игара одржаним у Кини 2008. г; за новинску кућу „Политика” са Европског првенства у Белгији и Холандији 2000. године, Светског фудбалског првенства у Сједињеним Америчким Државама и у Француској. Извештавао је са три финала Купа европских шампиона – Бари, Беч, Рим – као и са многобројних међинародних такмичења, репрезентативних утакмица и турнира.

Извештавао је са турнеја националног фудбалског тима, из Аргентине, Кине, Хонг Хонга, Бразила, Јужне Кореје, Италије, Португала, Шпаније, Енглеске, Немачке…
Две године као секторски новинар пратио збивања у Фудбалском клубу Црвена звезда у години када је освојила Куп европских шампиона.

Аутор је књига „Шта је луђе, свет или спорт”, „Бора Станковић, Осмех на седам језика”, „Бора Милутиновић, Без граница”; монографије „Браћа Милутиновић, Игра живота”, „Медији у спорту, спорт у медијима”, „Како спорт објашњава планету”; збирке текстова објављиваних у многобројним часописима и листовинма под насловом „Тишина очаја и трептај наде”, „Односи с јавношћу у спорту, ПР у светским корпорацијама”; романа „Дирка смрти”.

Магистарски рад одбранио је на Факултету Политичких наука у Београу.

Докторирао је на Факултету „Џон Незбит”.

Аутор и коаутор је великог броја научних радова из области комуникологије и масовних медија.

Запослен је на МБ Универзитету као професор на предметима из комуниколошке и медијске области.

Ожењен је Леом Киш и има ћерку Сару Миу, дипломираног телевизијског и филмског редитеља.