Спасовдан
Узбудљиво путовање, кроз историју, културу и људске судбине
Роман СПАСОВДАН, аутора Драгана Шапоњића, је необично узбудљиво путовање, кроз историју, културу и људске судбине српског села крајем XVIII до почетка XIX века. Ова прича слика снагу и жилавост обичног српског човека, ковача, воденичара, досељеника, староседеоца и сељака. Она такође приакзује њихова веровања и заблуде, сукобе и борбу за преживљавање.
Ненаметљивом и добро осмишљеном нарацијом, аутор на светло износи све људске мањкавости и врлине. Прича је безвремена, због начина на који се бави моралом, породичним односима, љубави, болом и губитком, сукобима и борбом за егзистенцију. Као што у животу бива, измешани су радост, љубав и бол.
Куга је пошаст која захвата једно село, чији мештани неспремни за такву трагедију, болест виде као божју казну, али уз љубав, веру, солидарност и бригу, сељачку мудрост која схвата оно што кроз науку није доспело до људске свести на овим просторима, окрећу се за помоћ богу, молитвама и градњи цркве, све до промене окуженог имена села, као искупљењем за почињене грехове. Неуобичајени назив Моравска Србија, аутору даје велику мотивацију да на једноставан начин тражи везу између прошлости и садашњости.
Ту је прича о другом Косово Пољу, које није двојник Косова и Метохије или Боја на Косову. Прича приказује вечиту људску тежњу да своје не да, да себе види као победника, да не прихвата губитак, нарочито територије.
Зашто аутор даје закључак, „ Неће бити рата због Косово Поља“, можда чудан, али га читалац може проверити за себе.
Драган Шапоњић
Драган Шапоњић рођен је у Драгојевцу (Ариље) 1942. године. Студирао је политичке науке и Правни факултет у Београду.
Радио је као председник Општинског комитета Народне омладине, секретар предузећа Колор, наставник у Економској школи и Школи за квалифи коване раднике, судија општинског суда и председник Скупштине општине у Ариљу (1974– 1982). Резервни је мајор.
Од 1982. године живи и ради у Београду.
Шапоњић је у Београду радио као заменик Републичког секретара за правосуђе и државну управу (1982–1986) и 1986–1990. године био је члан Извршног већа Социјалистичке Републике Србије и водио ресор правосуђа и државне управе.
Од 1990. године је адвокат у Београду.
Објавио је више радова из политике и права, Монографију Ариља, књигу Године успона и падае.
Још нема коментара.