Смрт је увек тако близу
Гледајући се очи у очи са смрћу, протагониста аутобиографског романа Смрт је увек тако близу приповеда искрену причу о двадесет осам дана проведених у болничком кревету. Лебдећи између живота и смрти, аутор призива древне симболе, митове и легенде, филозофе и мудраце, који га воде ка унутрашњој светлости и Истини.
Да ли смо баш ту где желимо да будемо? Када бисмо данас знали да ћемо сутра умрети, шта бисмо још урадили, шта променили? Коме бисмо рекли да га волимо, коме се извинили, а кога ћутећи стегли у загрљају? Много више од болничког дневника, запис Валентина Матића представља интимну исповест која ће дубоко уздрмати читаоца и натерати га да се замисли и преиспита сопствене животне одлуке и путеве.
Валентин Матић
Валентин Матић рођен је 15. фебруара 1969. године у Београду. У Котору је завршио средњу поморску школу (наутички смер), катедру на которској Југооцеанији и апсолвирао на Вишој поморској школи. Поручник је дуге пловидбе.
Од новембра 1991. живи у Холандији. Објавио је четири књиге поезије: „Клацкалица” (1996); „У туђини” (1998, награда академије Иво Андрић – Глиговић); „Хватач прошлости” (2016) и „Како сам полудео и друге љубави”, (2020), као и три романа: „Златни учитељ” (2018); „Максимилијан” (2021) и „Смрт је увек тако близу” (2022).
Члан је Удружења књижевника Србије од 1999. године.
Славица – :
Сјајан роман!