Кафе страст – једанаест помало тужних прича
Ђорђо Васић рођен је 1961. године у Маглају, Босна и Херцеговина. Досад је превео и објавио рома не њемачких и аустријских ауторки и аутора: Кристофа Хајна Хорнов крај (1990), Хајнриха Бела Хлеб раних година (2021), Кристе Кожик, Анђео са златним брковима (2021), Хермана Броха Зачарање (2022), као и збирке приповиједака Франца Фимана Жонглер у биоскопу или острво снова (2017) и Волфганга Колхазеа Нова година с Балзаком (2019). Осим тога, аутор је четири збирке кратких прича: Чувар ризнице снова (2009), Кривица (2012),
Фалсификатор (2015) и Индијанац и огледало (2017).
Ђорђо живи у Торонту и бави се превођењем, списатељством, веб и графичким дизајном.
Био сам на граници да заустим како још увијек ни је касно, како се све може поправити, и како сам и ја у кафани пожелио да је стиснем уз себе, управо онако како сам то малочас учинио, те да то никако не може бити случајно. Aли она се насмијешила недовршеним осмијехом и вјештом кретњом измигољила из мог загрљаја, мекано и без трзаја, завукавши претходно руку у џеп мантила и предавши ми посјетницу с бројем телефона. „Позови ме кад сљедећи пут дођеш у Франкфурт. У било које доба дана или ноћи. Да опет пијемо вино и слушамо шлагере осамдесетих година у кафеу СТРАСТ.“ – Одломак из приче Кафе СТРАСТ
Ђорђо Васић
Ђорђо Васић рођен је 1961. године у Маглају, Босна и Херцеговина. Досад је превео и објавио рома не њемачких и аустријских ауторки и аутора: Кристофа Хајна Хорнов крај (1990), Хајнриха Бела Хлеб раних година (2021), Кристе Кожик, Анђео са златним брковима (2021), Хермана Броха Зачарање (2022), као и збирке приповиједака Франца Фимана Жонглер у биоскопу или острво снова (2017) и Волфганга Колхазеа Нова година с Балзаком (2019). Осим тога, аутор је четири збирке кратких прича: Чувар ризнице снова (2009), Кривица (2012),
Фалсификатор (2015) и Индијанац и огледало (2017).
Ђорђо живи у Торонту и бави се превођењем, списатељством, веб и графичким дизајном.
Мирослав Ристић – :
Веома занимљиве теме и стил писања. Емигрантске судбине из визуре човека словенске душе. Кафкијански чудесно и брехтовски потуђујуће. Тера на промишљање. Књига свакако представља обогаћење српске приповедачке прозе.