Дневник једног пролећа – 78 дана
Сећања на горко пролеће 1999. године
Адријана Јевтић, по струци туризмолог, а по души заљубљеник у писану реч, прикупила је и обрадила приче људи који су у време НАТО агресије били деца или тинејџери. Страх, сузе, стрепња, али и збуњеност, дечја радост, рођенданске прославе и игра смењују се на страницама ове књиге у којој сазнајемо како су ратне дане доживела тада деца, а данас одрасли људи, у Кикинди, Обреновцу, Пироту, Ваљеву, Меленцима, Косову Пољу и многим другим селима и градовима тадашње Југославије.
Адријана Јевтић
Адријана Јевтић рођена је 1989. године у Београду. Иако се школовала у области туризма и хотелијерства након десетогодишњег искуства у струци окреће се својој првој љубави – писању. Тренутно се бави писањем поезије за децу и родитеље.
Воли читање, путовања и своју малу породицу. Живи у Београду са супругом и ћерком.
Ана – :
Браво за моје суграђане и приче коју су написали!
Теодора – :
Некада се говорило да историју пишу победници. Можда у правом рату у коме постоје зараћене стране, али шта је са “хуманим бомбардовањем”? Да ли је то само статистички податак?
У историји ће остати записано једно пролеће 1999. и поново та мала земља сељака на брдовитом Балкану, али остаје записано и ово сведочење неких мали, невиних бића којима никако није било јасно ЗАШТО..