Магдалина и њена радост
Љиљана Дугалић
Љиљана Дугалић (Инђија, 1959), песникиња, приповедач, писац за децу и документариста, у свет књижевности ушла је 1990. збирком песама „Иза бордо капије”. За збирку је добила Награду „Венац Лазе Костића”. Потом је 1992. уследила збирка „Дрво сред врта”, а 1993. „Реквијем за свица”.
Прву збирку прича „Рам” објавила је 1995, а збирку прича „Човек из” 2001. Диптих збирку раних песама и радова сликара проф. Душана Јевтовића (1951–2000) објавила је 2002. године.
Збирку прича „Акт” објавила је 2007. године. Збирка је награђена Андрићевом наградом. Уметничку књигу „De routes et de rêves/Путевима и сновима” објавила је у Канади 2008. у коауторству с уметницама из Квебека, Елизабет Матје и Моник Жито, као и нашом сликарком Биљаном Вуковић. (Мотиви за ову уметничку књигу били су Студеница и Вишеград). Збирку прича „Цртеж на длану” објавила је 2010, а збирку прича „Ареопагит“ 2016.
За поему „Пасторала” (2017) добила је Годишњу награду Књижевног клуба Краљево. Роман „На обали” објавила је 2018.
Аутор је следећих књига за децу: „Лука у чаробном дворишту” (2013, 2015), „Лукин камени брод” (2015), „Пршти, пршти сунчан дан” (2016), „Ко смо ми, Лука” (2017), „Ледени витез Мика од Баре” (2017), „Девојчица и коњић” (2019) и сликовница: „Лазар и плави зека” (2018), „Једно паче мало” (2020).
Аутор је документарних радио-емисија емитованих у програму „Говори да бих те видео” Радио Београда 2. Радови су јој превођени у иностранству. Заступљена је у антологијама.
Живи у Београду.
Још нема коментара.