Плава гробница – мек повез
Милутин Бојић спада у највеће и најзначајније српске писце. Са двадесет пет и по година колико је доживео оставио је изврсно песничко и драмско дело, које је наџивело своје време и које данас проучавамо са посебном пажњом. У питању је песник који је превазишао епоху и постао један од међаша нашег песништва који своју естетску вредност и мисаону дубину обнавља и проширује са сваким новим временом и новим читањем, потврђујући се као класик.
У овој књизи одабране су странице из Бојићевог рада које осветљавају Велики рат: Песме бола и поноса (издање из Солуна 1917, које је приредио сам Бојић) и Ратна хроника, са драгоценим текстовима Србија у повлачењу, Смештај и реорганизација српске војске на Крфу, Долазак и размештај на Халкидичком острву. У књизи је и ретко леп текст Бојићевог рођеног брата Радивоја Бојића, Милутин Бојић песник Србије.
О настанку Плаве гробнице остао је занимљив запис у књизи Радивоја Бојића, Милутиновог рођеног брата.
„Кад је објављена 1917. године изазвала је невероватно дубок утисак. Сви љубитељи поезије тврдили су да она сједињује све Србе заједничком тугом и величином и надах њује их снагом за отпор и борбу. Људи су изговарали стихове ’Плаве гробнице’ као речи молитве.”
Милутин Бојић
Милутин Бојић (19. мај 1892 – 8. новембар 1917). Родио се у Београду, који је тада имао тек нешто више од 50.000 становника. Одрастао је у радној и стваралачкој атмосфери, провео је у њој своје детињство и младост, формирао своју личност. Живео је и растао у Београду и развијао заједно са њим.
Почетком 1914. појавила се збирка Песме, која је промовисана од највећег књижевног зналца тога доба, Јована Скерлића. Драму Урошева женидба коју је пренео преко Албаније 1915. године штампао је на Крфу, а збирку песама Песме бола и поноса на Видовдан 1917. објавио је у Солуну. Из ове збирке је и песма Плава гробница, посвећена страдању српских ратника.
Још нема коментара.