Златна имена српске књижевности – чујемо ли одјеке њихових речи?

НОВИ САД – Вест о смрти писца Драгослава Михаиловића, као што то обично бива када великани одлазе, подстакла нас је на враћање његовим делима и промишљање о изреченом. Важних имена у српској књижевности је много, толико и записаних мисли о ономе што нас и данас тишти, али питање је у којој мери смо тога свесни.
Недавно објављен текст у британском Гардијану говори о пет највећих заборављених писаца на свету, међу којима је први Иво Андрић. То није само брисање сећања на дела једног нобеловца већ и погледа на тадашњи свет из угла савременика. Код нас се он ипак чита као лектира што не би требало мењати, кажу књижари.

„Ако ви не читате тог класика у средњој школи највише, а можда нешто и мало касније, ја се плашим да ви са 40, 50 година се нећете вратити тим класицима”, сматра Марко Срдановић из књижаре „Зенит”.
Тако долази до сужења читалачке свести, истиче Срдановић. Неки од издавача преузимају улогу да човеку под тежином савременог доба, оживљавајући реч српских интелектуалца, покажу пут. Пример тога је наслеђе академика Дејана Медаковића.

„Он је можда тренутно најважнији за оно што се Србији данас догађа. Ту су веома једноставне поруке о томе шта нама треба. Значи нама треба да сваког дана свако од нас уради оно најбоље што може. Нама треба да се ослободимо физичке и интелектуалне лењости. Мора се мирно прочитати једно класично дело и то ће у нема оставити онда оно што треба од тога”, каже Зоран Колунџија из Издавачке куће „Прометеј”.

А када нам књига удахне нови-стари поглед на свет, тада се слепа улица отвара. Класици су важни и због тога што указују да у муци нисмо први, каже уредница портала Преразмишљавање, истичући као пример злоупотребу порекла феминизма код нас.

„Можемо да узмемо Новосадски манускрпит, књигу Савке Суботић из градске библиотеке и да се подсетимо да је прва Српкиња, права српска мајка, прва председница Кола српских сестара била феминисткиња”, истиче Катарина Костић, уредница портала „Преразмишљавање” и оснивачица Новосадске размене књига.

Век рођења Медаковића обележен је прошле године. Као наслеђе оставио је Дане сећања, Ефемерис, Суочавање са људима и временом и друге. Многи кажу да су у његовим списима, одговори које данас тражимо. Питање је чујемо ли одјеке његових речи и да још увек умемо да их прочитамо?

Извор: Радио-телевизија Војводине