Трибина: Докази историја Лаоника Халкокондила

Трибина у галерији Прометеј: разговор о књизи Лаоника Халкокондила Докази историје

У понедељак, 7. октобра, са почетком у 19:00 сати биће одржан разговор о критичком преводу књиге Лаоник Халкокондил: Докази историје (Прометеј, Нови Сад, 2023).

У разговору учествују Павле Станојевић, др Александар Стојановић, др Дарко Крстић и Зоран Колунџија

Као што су данас још увек живи савременици дешавања 80-их и 90-их година ХХ века и живо се сећају тадашњих догађаја и преносе их на следеће генерације, тако и Халкокондил, који је рођен 48 година после Косовског боја, описује ту битку као највећу познату, а Милоша Обилића сматра највећим јунаком свих времена. Говорећи о народима на територији Византије, коју полако покорава Турска, говори и о Србима.

Овде се срећемо са термином СРБИ НАРОД НАЈСТАРИЈИ који је постао израз који код нас служи за изругивање у јавном говору са циљем да се елиминишу национално острашћени саговорници. Ту почиње наше интересовање и занимање за питање зашто у нашем образовању  не постоје макар две-три реченице која ће, после тврдње да су се Словени доселили на Балкан у шестом веку, казати, отприлике, да постоје и другачија мишења, па и чињенице,

Није нам намера да тврдимо да су Срби старији од амеба, али се трудимо да разумемо откуд српски (словенски) топоноими на Пелопонезу, у Немачкој, откуд их је Милош Црњански бележио по Великој Британији. Занимљиво је сазнати који су то домороци опслуживали римске владаре рођене на територији данашње Србије.

Сад имамо прилику да из прве руке од двојице озбиљних научника чујемо како су они доживели овај спис, како су га преводили, како га пореде са недавно објављеним енглеским издањем (Kaldellis, A., The Histories: Laonikos Chalkokondyles, Volumes I-II, (Cambridge, Massachusetts/London, England 2014).

Превод Лаоника Халкокондила Доказа историје у одломцима и студија Дарка Крстића и Александра Стојановића заслужују пажњу научне и културне јавности јер се односе на једно од важнијих дела историографије, дело угледног византијског хроничара и хуманисте с краја средњег века. Највише јер се преведени одломци односе на српску историју виђену очима грчког историчара и савременика покоравања од стране азијатских освајача православне грчко-словенске цивилизације на Балкану. Превод са грчког и студија баве се у првом реду писањем Халкокондила о етнонимима негрчког становништва Балкана за које грчки писци и историчари по правилу користе анахроничне називе наслеђене из античке прошлости. – др Бошко Бојовић