Промоција књиге „Бунтовница у сенци“ у Народној библиотеци у Ужицу

„Бунтовница у сенци“ у Ужицу

У четвртак, 13. априла, са почетком у 19 часова, у Народној библиотеци Ужице (Трг Партизана 12) биће одржано представљање књиге Нађе Тешић Бунтовница у сенци.

На промоцији ће говорити Душица Мурић, Радмила Настић, Славица Гароња, Зоран Јеремић и Зоран Колунџија.

Улаз је слободан.
Добродошли!

О ауторки

Нађа Тешић (Ужице, 1939 — Њујорк, 20. фебруар 2014) била је српска и америчка књижевница, професор филмске режије, сценарија и француске књижевности.

Нађа је рођена у Ужицу, где је завршила основну школу Краља Петра II, да би се 1954. године, kада је имала 15. година, заједно са мајком и братом преселила се у Чикаго, где је већ дуго живео њен отац. Сестра је сценаристе Стојана Стива Тешића.

Студирала је руски и француски језик на Универзитету Индијана, у истоименом граду. Након завршетка студија, отишла је на усавршавање у Париз, у школу оријенталних језика на Сорбони.

Након тога, вратила се у САД, где је почела да предаје француску књижевност на Ратгерс универзитету. Похађала је и Филмску школу, стекаваши тако квалификације да предаје предмете сценарија и режија продукције на Бруклин колеџу. Заједно са режисером Ериком Ромером је 1963. године креирала филм Нађа у Паризу, са њом у главној улози.

Аутор је више романа на енглеском језику: Бунтовница у сенци, Родна груда, Умрети у Чикагу и Далеко од Вијетнама. Добитница је Награде за књижевност Фонда за уметност у Њујорку . Њене драме После револуције и Жетва игране су широм САД-а.

О књизи

Роман Бунтовница у сенци је прича о малој Ани која после трауматичних ратних искустава на нашим просторима наставља живот сачињен од различитих траума. Роман читамо дечијим гласом, из првог лица. Она нема оца, и главна фигура у њеном животу је доминантна мајка.

Женски свет оличен у кругу жена окупљених око Анине мајке на свакодневној кафи готово да је централни симбол, кроз који је сабрано целокупно женско „знање”, али и живот паланке у којем се женска улога у друштву вреднује само кроз удају и рађање.

Сувише другачија од њих, угрожена са свих страна, Ана ипак успева да успостави равнотежу са собом – највише кроз посматрање и читање – сликајући живописно, дечијим језиком, поратне године у малом граду.