Преминуо др Александар Недок

Са Секције за историју медицине Српског лекарског друштва стигла је вест о смрти др Александра Недока (1925–2024), лекара и аутора научних радова и књига. Био је изузетан лекар који је дао велики допринос развоју наше медицине и здравства, посвећени и плодан историчар српске медицине и санитета, ерудита и патриота, у традицији своје породице још од 19. века.

У оквиру Едиције СРБИЈА 1914–1918 Прометеј је објавио четири књиге др Александра Недока:

• Швајцарски лекари у Србији у време балканских и Великог рата 1912–1915

• Српски војни санитет (од Цера до Целовца, јул 1914 – јун 1919)

• Рат Србије са Аустроугарском 1914.

• Видо

 

Уредништво ИК Прометеј се са тугом и великим пијететом опрашта од драгог аутора, господина др Александра Недока.

 

Биографија

 

Доктор Александар С. Недок промовисан је на Медицинском факултету у Београду 1953. године. Специјалистички испит из интерне медицине положио је 1961, хабилитовао је радом „Прилог познавању хроничне примарне инсуфицијенције коре надбубрежних жлезда“ (1964), докторирао на Медицинском факултету у Београду одбраном дисертације „Брадикардије услед поремећеног стварања или поремећаја дражи у акутном инфаркту миокарда. Примаријус је од 1967, научни саветник од 1988. По завршетку студија радио је као лекар у Параћину и Иђошу, од 1957. у Дијагностичком центру, касније Завод за хитна интерна и церебраловаскуларна обољења у Београду, где оснива прву Коронарну јединицу у Србији (1970), начелник је Ургентне хирургије у Ургентном центру УКЦ од 1987. до пензионисања 1990. године. Аутор је 120 научних радова објављених у земљи и иностранству, једног уџбеника, руководио је у 10 научних пројеката, имао је више од 200 саопштења на домаћим и међународним конгресима и симпозијумима.

После бриљантне каријере клиничког лекара (интерниста-кардиолог, ендокринолог и генетичар) и наставника (визитинг професор на универзитетима у Совјетском Савезу) и одласка у пензију посветио се изучавању историје српског војног санитета.

Историју српског санитета је проучавао на основу оригиналних изворних докумената у архивима Србије, Аустрије, Немачке, Мађарске и Чешке. Из наведене проблематике објавио је као самостални аутор седам монографија, а као уредник и коаутор још седам монографија.

Објавио је више од 30 стручних и научних радова радова из области историје српског војног санитета у еминентним домаћим часописима. У њима је приказао податке о оснивању првих војних болница у Србији, организацији, формацијском саставу и функционисању српског војног санитета у мирнодопско време и у ратовима од 1912-1918. године, о операцијама српске војске у Албанији 1912. и 1913. године, о зачетницима и великанима српског војног санитета друге половине деветнаестог и на почетку двадесетог века (др Емериху Линденмајеру и др Лази Лазаревићу), о санитетским и хуманитарним савезничким мисијама у српској војсци у току балканских ратова и Првог светског рата, о санитету добровољачких јединица Јужних Словена у Русији у периоду од 1914-1919. године, о заразним болестима у ратовима за ослобођење Србије на почетку двадесетог века, о свом славном претку санитетском потпуковнику др Стефану Недоку, који је био први шеф Унутрашњег одељења Београдске војне болнице, али и начелник санитета дивизије и корпуса у ратовима са Турском 1876. и 1877-78. године.

Због доприноса изучавању историје српског војног санитета, ванредно је унапређен у чин резервног санитетског мајора 30. јула 2014. године, на дан санитетске службе Војске Србије, у својој 89-ој години живота. То је јединствен пример у свету да се у високи официрски чин унапреди резервни официр у том животном добу.

Носилац је два Ордена рада: Сребрног и Златног, Медаље заслуга за народ, Медаље „30 година ЈНА“, Повеље и Великог печата СЛД, награде за животно село у области историје медицине „Др Владан Ђорђевић“ коју додељује Секција за историју медицине СЛД. Добитник је Прве и Друге награде Фондације „Драгојло Дудић“ за публицистику.

Био је члан Њујоршке академије наука и редовни члан Академије медицинских наука СЛД.

Александар Недок је својом укупном животном активношћу лекара, научника, хуманисте, педагога и историчара задужио целокупни српски здравствени систем, цивилни и војни, и заслужио једно од почасних места у његовој укупној историји.

Аутор: Зоран Вацић