Последњи лет у детињство
Преминуо Ђорђе Михајловић – чувар Зејтинлика
Ђорђе Михајловић преминуо у 96. години
Претпостављамо да је свима добро позната чињеница, да је чика Ђорђе чувар гробља у Солуну од 1961. године као што су то пре њега до упокојења били и његов деда Саво (Србин солунски добровољац из Грбља код Боке Которске) до 1928. и отац Ђуро до 1961.године
Чика Ђорђе је 2014. одликован орденом СРПСКЕ ЗАСТАВЕ ДРУГОГ СТЕПЕНА, а 11. новембра 2021. у име државе Србије, уручено му је и признање „МАЈКА СРБИЈЕ“.
Напомињемо да је о чика Ђорђу 2013. године снимљен и документарни филм под називом Последњи чувар.
Ђорђе Михајловић је рођен 1928. у години када му се упокојио деда Саво баш ту на Зејтинлику поред вечних кућа СРПСКИХ ДИВ ЈУНАКА који почивају ту „далеко од своје вољене отаџбине Србије”за коју су тако несебично положили своје животе на олтар отаџбине.
Од 1961. године ту му поред деде, и дединих преко 7.000 славних сабораца Солунаца, почива и отац Ђуро, а жеља чика Ђорђа (лично исказана Министрима за борачка питања и спољне послове владе Републике Србије) је: да и он у војничкој униформи буде сахрањен ту поред својих деде и оца, али пре свега и гробова ДИВ ЈУНАКА, које је са толико љубави, поштовања и пијетета чувао и одржавао пуних шездесет и једну годину.
Српско војничко гробље на Зејтинлику изграђено је као јединствен споменички комплекс на око 10.000 метара квадратних површине. Састоји се од импозантног Маузолеја са криптом и појединачних гробова на отвореном простору око Маузолеја. По броју сахрањених ратника на Зејтинлику, уметничком решењу и уређењу читавог споменичког комплекса, Српско војничко гробље спада међу највеће и најуређеније војничко гробље у Солуну. Српско војничко гробље налази се на средишњем делу брежуљка Зејтинлик, који је у време Првог светског рата био изван Солуна.У средишњем делу гробља изграђен је Маузолеј са капелом. Испод Маузолеја, делимично укопана у земљу, изграђена је крипта са нишама за смештај 5.580 посмртних остатака ратника и десет парцела са 1.440 гробних места на отвореном простору око Маузолеја. Сав грађевински материјал за изградњу Маузолеја и гробља набављен је и обрађен у мајданима у Југославији.
Маузолеј је обложен мермерним плочама. На предњој страни фасаде у мозаику је урађена икона Светог архангела Михаила, патрона ратника, по мотиву свечане иконе у манастиру Манасија. Испод мозаика уклесани су на мермерној плочи стихови Војислава Илића Млађег:
„Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо,
И чији су борци, дивљења достојни.
Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу,
Никад, ни за часак, изгубили нису…”
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо,
И чији су борци, дивљења достојни.
Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу,
Никад, ни за часак, изгубили нису…”
подаци из књиге Зејтинлик, Петар Опачић
