Представљена нова књига Јелене Делибашић

У среду 3. децембра 2025. године у свечаној сали Задужбине Вука Караџића у Београду одржана промоција изванредне књиге „Кнегиња Милица – љиљан у долу : ожиљак (1335–1405)” ауторке Јелене Делибашић из Новог Сада.
Књига је објављена у саиздаваштву издавачке куће „Прометеј” из Новог Сада и Манастир Љубостиња.
У име издавачке куће „Прометеј” присутне је поздравио Зоран Колунџија указујући на значај ове књиге, док су о књизи говорили књижевница Лаура Барна, Горан Раденковић, професор Богословије Светог Саве у Београду, академик Драган Симеуновић и ауторка Јелена Делибашић.
У име домаћина, Задужбине Вука Караџића, присутне је поздравио Славко Вејиновић.
… „Ожиљак” Јелене Делибашић дубока је засеклина нашег Косовског завета, али и благости светитељске самоће Царице Милице која, у тешким условима, покушава и успева да реализује хришћанске Врлине и буде дипломата, и поред своје смерности, Љубави и монашког завета. Јелена Делибашић нам даје лик Царице Милице у немилим временима, где она постаје дипломата, заштитница свога сина Стефана и свеколике Србије, пуна Љубави и исихастичког смиреноумља. У овој књизи можемо да нађемо и целокупну химнографију о Царици Милици. Ауторка, као врхунски психолог, попут Владете Јеротића, посматра Милицу као жену у којој је снага. Свесна је веће снаге жене у историји човечанства од снаге мушког култа јунаштва. Овде доминира трагична свест о целокупном људском роду. Царица Милица нам се смеши не као фреска, већ као личност која може да нас изведе из лавиринта нашег људског апсурда и немоћи” – написао је као један од рецензената проф. Горан Раденковић.
Слушајући исцрпна и надахнута излагања о овој књизи био сам у прилици да чујем многе за мене до данас непознате податке који на најбољи начин осветљавају историјске догађаје и прилике у времену у којем је живела и деловала Царица Милица. Због тога најискреније препоручујем ову књигу која се чита готово у даху.
Хвала ауторки Јелени Делибашић на огромном уложеном истраживачком труду и времену да би нам изнедрила једну овакву књигу.
(Текст и фотографије: Рајко Р. Каришић).
Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке – 3. допуњено и проширено издање


