Песнику Ненаду Шапоњи уручена награда „Ленкин прстен“
Ненад Шапоња добитник награде „Ленкин прстен“ за 2024. годину
Књижевна награда „Ленкин прстен”, која се додељује за најбољу љубавну песму на српском језику, за 2024. годину уручена је песнику из Новог Сада, Ненаду Шапоњи. Свечаност доделе одржана је у сали Скупштине Општине Србобран, а жири је једногласно одлучио да је Шапоњина песма „Изгубљена нит ретко се налази: чак и када је видимо” надмашила све остале својом дубином и поетском снагом.
Награђена песма објављена је у збирци Срећна вода, у издању издавачке куће „Прометеј“ из Новог Сада, у Едицији Тајанствена тачка 2024. године. Одлуку жирија, који је радио у саставу др Зоран Ђерић (председник), др Драгана В. Тодоресков и Биљана Пушкар, саопштила је др Драгана В. Тодоресков, која је преузела функцију председника жирија након изненадне смрти др Ђерића.
У свом образложењу, жири је истакао:
Песма Ненада Шапоње написана је у духу најбоље српске лирике. Њена вредност лежи у дубоком и тананoм промишљању љубави, представљајући је као контрадикторну и трансценденталну појаву.
Награђени стихови, инспирисани стањем између јаве и сна, величају љубав у њеној безграничној и безвременој природи.
Награду су песнику уручили Радивој Дебељачки, председник Општине Србобран, Радивој Парошки, председник Скупштине Општине Србобран, и Јулкица Поповић, директорка Дома културе Србобран. Шапоња је у свом обраћању захвалио жирију и организаторима, истакавши важност љубавне поезије:
Када једна локална заједница препозна љубавну песму као важну, и то песму која еманцира лепоту и љубав као безвремену, она се издваја на посебно место. Србобран и ова манифестација призивају дух Ленке и Лазе, чувајући наслеђе које инспирише све нас.
Свечани програм завршен је извођењем представе „Од раја до безњенице” која прати љубавну причу Ленке Дунђерски и Лазе Костића. Текст и режију потписује мр Зоран Суботички, а улоге тумаче Миодраг Петровић, Јована Радовановић и Ервин Хазимуртезић.
Више о књизи можете погледати овде.
Награђена песма:
ИЗГУБЉЕНА НИТ РЕТКО СЕ НАЛАЗИ: ЧАК И КАДА ЈЕ ВИДИМО
Изван сваке менталне даљине
трају опасне приче,
поплочане сликовницама слатким.
Колико ко времена,
и коме, може да да,
није питање, а није ни одговор,
као ни оно, ко чији живот живи.
Види се, оно што се тражи,
препознаје се, оно што се има,
макар као једина од капљица среће,
на длану, у близини душе.
Душе размењују знакове
кроз тела и кроз дане
само онда када се виде
и када се препознају као добро.
А тебе да нема,
ни једне од речи не би било,
да их не видим,
ни чуо их не бих.
