Отварање изложбе „Јован Стерија Поповић” у Прометеју
Јован Стерија Поповић – значајна одредница у српској културној историји
Издавачка кућа Прометеј вас позива на отварање изложбе „Јован Стерија Поповић (1806–1856)”, ауторке Олге Красић Марјановић у галерији Прометеј, у четвртак 28. маја у 19 часова (Светозара Милетића 16, Нови Сад).
У програму учествују: Олга Красић Марјановић и Зоран Колунџија.
Улаз је слободан.
Добро нам дошли.
Увек истину говорити и себи следствен бити.
Више о изложби:
Јован Стерија Поповић (1806–1856) остао је забележен као значајна одредница у историји српске књижевности. Памтимо га као драмског писца, аутора Кир Јање, Покондирене тикве, Родољубаца представа које се и данас изводе на сценама српских позоришта. Међутим, мање је позната његова делатност као начелника министарства просвете у кнежевини Србије средином XIX века.
Увек истину говорити и себи следствен бити – био је мото Стеријиног живота и рада. Изложба коју је приредила госпођа Олга Красић Марјановић за Библиотеку Града Београда поводом двеста година од Стеријиног рођења највећим делом обухвата пишчев живот од доласка у Србију 1840. године и касније преласком у Београд од 1841. до 1848. године. Тај период Стеријиног живота и стваралаштва када је радио као начелник у Попечитељству просвештенија обележиле су његове изузетне активности на пољу просвете, науке и културе
Изложба је конципирана у три тематске целине: у првој је приказан Стеријин боравак и рад у Београду од 1841. до 1848. године. Ту су представљена документа која представљају његов прегалачки рад у оснивању културних и просветних установа младе српске државе. За непуних осам година колико је боравио у Београду, прво као професор природног права и реторике у Лицеју, затим као начелник Попечитељства просвештенија успео је да састави нацрт Устава српске наука академије и са Атанасијем Николићем изради грб Друштва српске словесности (што је претеча Српског ученог друштва које је касније прерасло у Српску краљевску академију, данас САНУ) и директно учествује у оснивању и раду његовог Гласника.
У другој целини приказан је део драмског стваралаштва Јована Стерије Поповића, комедиографа, писца лаких комада и трагедија са темама из националне историја. Фотографијама и плакатима приказане су неке од најважнијих представа које су извођене на сценама београдских позоришта од 1844. до 1990. године. Уз помоћ Мире Одавић, кустоса Музеја позоришне уметности у Београду, изабране су фотографије представа Кир Јања, Лажа и паралажа, Зла жена, Београд некад и сад, Покондирена тиква (драма и комична опера), затим Родољупци, Волшебни магарац које су извођене у Краљевском народном позоришту, Српској комедији, на сцени код Мањежа, касније у Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212…
У трећој целини изложбе представљена су ретка издања као и рукописна грађ која је тешко доступна данашњим савременицима у архивама, музејима и библиотекама. Тако као посебну целину изложбе чине плакати на којима су приказани рукописи Роман без романа, Скендербег, Лажа и паралажа, Милош Обилић, Женидба и удадба, Родољупци и као посебан плакат са краја изложбе песма из збирке Даворје, Епитаф Надгробије самоме себи који је штампан црквенословенским писмом. Већина рукописа чува се у архиву Матице српске.
