Награда „Лаза Костић” уручена Ненаду Шапоњи за песничку збирку „Психологија гравитације”
Награда „Лаза Костић” за најбољу књигу објављену између два сајма књига уручена је 21. марта, на Новосадском сајму, Ненаду Шапоњи за песничку збирку „Психологија гравитације” (Прометеј, Нови Сад).
Владимир Гвозден, председник жирија, образложио је једногласну одлуку.
„Жири за доделу Награде Лаза Костић у саставу Милица Вучковић, Горан Ибрајтер и Владимир Гвозден (председник) на седници одржаној 18.3.2024. разматрао је наслове из ужег избора и једногласно одлучио да Награду Лаза Костић додели Ненаду Шапоњи за песничку збирку Психологија гравитације у издању Прометеја из Новог Сада.
Песничку збирку Психологија гравитације или У тишини тега бачене коцке Ненада Шапоње краси кохерентна структура која се огледа како у мотивско-тематском, тако и у идејном смислу. Збирка је подељена на три циклуса (Слатка тишина, Забуна препознавања и Поверење у одело тела), а у првом плану се налази трагање песничког субјекта за дечаком у себи, којег прате питања живота у актуелном времену и простору, обележеном нелагодом и неизвеношћу. Постојање у повратку, психологија географије, забуна препознавања, степеновање тврдоће душе, могућа сигурност у свету… то су елементи Шапоњине песничке путање уоквирене метафором коцке, као случаја који
надилази све што можемо сазнати и предвидети, иако то непрестано морамо чинити. Дужи наративни наслови уводе читаоце у мале светове песама у којима се размеравају мере нашег дома, и говори о тајни по којој се хода / пажљиво / као по води. Жири је високо вредновао Шапоњину збирку због њене целовитости и јединства, као и због високог уметничког домета појединих песама унутар ње.”
Примајући награду која се већ 29. пут додељује на Новосадском сајму књига, Ненад Шапоња је рекао:
„Занимљиво је у сајамској буци говорити о тихим стварима као што је поезија. Поезија је заиста тиха и права ствар наших живота. Награде су рефлектори који обасјају књигу па неко види, а неко и чује, јер књига поезије након награде добије десет или четрдесет више читалаца, а ако добијете још награда онда још пута толико. Мало се шалим, али оно што је важно, не кукам на тему нечитања поезије. Јер, поезија је заиста за посебне читаоце, а ти посебни јесмо сви ми. Лаза Костић је један од корифеја мога песничког искуства, прича која вас дотакне у средиште бића, душе и чега све не, и можда вас и научи да пливате и тим језиком. Језик је, или обичан, баналан, онај којим се служимо и користимо свакодневно, а може бити и посебан, може са собом да носи и једну врсту енергетског пражњења које вас може превести негде дубље и даље. За мене је то поезија. Управо је поезија та која није само реч, није само слика, није само звук који чујете, него колико год добро били склопљени стихови који се временом, када се и сто пута понове, могу излизати и да то више није то. Нема ту врсту емотивног пражњења које ће у вама активирати нешто, а ми јесмо, поред осталог, и енергетска бића. Нису ствари само онаквим каквим се виде. Мој пријатељ Горан Петровић, који је такође добио ову награду пре 13 година, у првом свом роману каже: Сиромах је онај који види само оно што се види. Е, управо у томе и јесте ствар. Филозофи би за тог сиромаха рекли учено да се ради о епистемиолошкој ароганцији. Да, то јесте ароганција, диктат овог нашег видљивог света над нама, али зато ми који имамо срећу или несрећу да смо у поезији и да је пишемо , ту смо негде изван тог диктата, изван те ароганције. Мислим да је свакако песничка реч најважнија и зато ћу вам прочитати две песме из награђене збирке.”
Извор: Културни центар Војводине „Милош Црњански”
