Дневници сеоба: записи о новосадским породицама – представљање породице Бори
У оквиру изложбе Дневници сеоба: записи о новосадским породицама, у уторак, 8. марта, у галерији Прометеј (Светозара Милетића 16, Нови Сад) одржаће се пратећи програм посвећен породици Бори.
Програм се одржава у уторак, 8. марта, са почетком у 18 сати. Учесници су Ђезе Бордаш, некадашњи директор ИП Форум, др Агнеш Озер, Марија Бори, др Гордана Петковић, аутор изложбе и Зоран Колунџија.
Реализацију програма подржала је фондација Нови Сад – Европска престоница културе.
Мађарска породица Бори потекла је из Бачког Градишта, а настанила се у Новом Саду после Другог светског рата. Њен најистакнутији члан Имре Бори (1929–2004) био је историчар књижевности, професор универзитета и академик. Рођен је у Бачком Градишту, школовао се у Бечеју и Сенти, где је завршио гимназију (1949), потом је завршио Вишу педагошку школу у
Новом Саду (1951). Предавао је мађарски језик и књижевност у Чоки (1952–1956), потом у Учитељској школи у Суботици (1956–1960). У Нови Сад се вратио 1960, добивши место
лектора на Филозофском факултету, на Катедри за мађарски језик, где је потом дипломирао (1962) и докторирао (1964). У докторској дисертацији бавио се песништвом Миклоша Раднотија. Исте године је добио звање доцента на наведеној катедри, на којој је предавао историју мађарске књижевности 20. века. Године 1969. изабран је за ванредног, а 1971. за редовног професора, потом је био и шеф Катедре за мађарски језик и књижевност (1969–1975) и директор Института за мађарски језик. Уређивао је неколико значајних часописа и зборника, које су објављивали Катедра и Институт за мађарски језик. Године 1984. изабран је за ванредног члана Војвођанске академије наука и уметности, док је за њеног редовног члана изабран 1990. По укидању Војвођанске академије наука изабран је за редовног члана САНУ (1991). Убрзо потом Мађарска академија наука и уметности изабрала га је за спољног (иностраног) члана. Објавио је око 30 књига и преко 300 научних радова. Био је изузетна личност мађарског културног живота у Новом Саду. Добитник је Октобарске награде Града Новог Сада (1968), Књижевне награде часописа Hid (1965, 1969, 1971), Szenteleky Cornel (1973), Ордена рада НР Мађарске златног степена (1980) и награде Сечењи (2003).
Његове кћерке, др Агнеш Озер (1955) и Марија Бори (1960), наставиле су традицију бављења научним радом. Историчарка, др Агнеш Озер, дала је значајан допринос истраживању историје нашег града, а свој радни век је провела у Музеју града Новог Сада. У пратећем програму, 8. марта 2022, учествују: господин Ђезе Бордаш, некадашњи директор Издавачког предузећа „Форум“ и чланови породице.
