Бакрорези Захарије Орфелина у Руском дому
Отворена изложба бакрореза Захарије Орфелина у Руском дому
У четвртак, 9. јуна, у Руском дому у Београду одржана је изложба под насловом 350 година од рођења руског цара и императора Петра Великог и 250 година од настанка двотомног дела Житија Петра Великог Захарија Орфелина, штампаног у Венецији 1772. у штампарији Димитрија Теодосија. Богат каталог који прати изложбу шеснаест бакрорезних прилога из ових књига приредила је Грбић Душица.
Историја нам је доста јасно позиционирала улогу Петра Првог Алексејевича Романова или Петра Великог, руског цара и императора (1672 − 1725) не само у руској, већ и светској историји. „О владавини Петра Великог постоје различита мишљења историчара, али сви су сагласни у томе да је Петрова епоха била једна од најважнијих у историји Русије, а да је сам Петар начинио изузетне подухвате у многим сферама друштвеног живота Русије .“ (Из предговора Г. Д)
Оснивач, директор и главни уредник ПРОМЕТЕЈА из Новог Сада Зоран Колунџија говорио је о овом капиталном факсимилном издању Захарија Орфелина из 1772. године у луксузном повезу, за које би 2020. добио награду за издавачки подухват године, само да се одржао сајам књига. Оно је једно од четири велика издања Житија Петра Великог за историчаре, али и истраживаче означено као најкомплетније и најзначајније.
Говорио је такође о Захарији Орфелину (1726 − 1785), једном од најистакнутијих стваралаца српске књижевности, уметности и културе XVIII века. Овај надасве интересантан културни прегалац био је, како наводе, „свестрано надарен и широко образован, био је учитељ, администривац (канцелиста), калиграф, илустратор, бакрорезац, писац разних књига, песник, преводилац, издавач, коректор, филолог, уредник часописа, али и члан двеју бечких академија уметности…“
Двотомно Житије Петра Великог Захарија Орфелина штампано је на чистом руском језику (са србизмима) и сматра се најлепшом и технички најсавршенијом књигом XVIII века! Објављено је у четири издања, два анонимна под насловом Житије и славнија дела государја императора Петра Великаго самедержца всеросијскаго у Венецији 1772. Треће, илустровано издање, под насловом Историја о житији и славних делах великаго государја императора Петра Перваго самодержца всеросијскаго такође у Венецији 1774. и руско издање штампано у Санкт Петербургу 1774. на руском језику (без србизама).
Др Никола Грдинић, професор Филозофског факултета, важи за стручњака српске књижевности XVIII века и он је говорио о епохи Петра Великог и русификацији српске просвете, књижевности и српске цркве.
„У осамнаестом веку развија се још један начин набавке књига, а то је српско- руска књижарска трговина. На вашаре и сајмове у местима где живе Срби долазе руски трговци, доносећи књиге као важну и скупоцену робу.“
„Епоха Петра I оставила је снажан траг у српској историји, јер су у то време интезивиране традиционалне руско-српске везе, које су значајно утицале на развој српске просвете и културе и на верски живот Срба.(—) Рускословенским и руским језиком почели су се служити први значајнији српски писци у XVIII веку, као што су Захарија Орфелин, Павле Јулина и Јован Рајић.“
„Прве српске књиге штампане су грађанском ћирилицом у штампарији Димитрија Теодосија у Венецији и то Захарија Орфелина Латински буквар 1766, Славеносрпски магазин 1768. и свакако најпознатије Житије и славнаја дела государја императора Петра Великагосамедержца всеросијскаго 1772. и илустровано издање те књиге са насловом Историја житији и славних делах великаго государја и императора Петра Великаго 1774.
Сама изложба сачуваних бакрорезних карата и других цртежа из фундуса Матице српске је импресивна, а историја српске књижевности XVIII века приказана кроз промоцију овог капиталног дела је за мене билa потпуно откровење.
Аутор текста: Милан Пајевић
Фото: Прометеј
