Златно семе – Санскрт и српски

Златно семе: српско-санскртска етимологија

 

Шта је Санскрт?

Санскрт је класичан језик Индије и Непала, са историјом дугом око 3.500 година. Он је литургијски језик у хиндуизму, будизму и џаинизму. Због преношења хиндуистичке и будистичке културе у југоисточну Азију и делове централне Азије, био је и језик високе културе у неким од ових региона. Овај језик је био у свакодневној употреби у периоду од 2. миленијума п. н. е. до 600. п. н. е., након чега су из њега настали средње индоаријски језици.

Санскрт је такође класични језик индијске књижевности, а у Азији има статус сличан латинском и грчком језику у Европи.

Свети списи хиндуизма, као и махајана и вађрајана будизма састављени су на санскрту и због тога санскрт има посебну важност.

Стари хетски језик и микенски грчки, заједно са санскртом, су најстарији документовани индоевропски језици.

Санскрт и Српски, где је веза?

У радовима проучавалаца санскрта у Србији могу се пронаћи различити примери за сличност између ова два језика, пре свега на нивоу лексике – одређених речи и израза који су у употреби у оба језика. Примера ради, санскртолози скрећу пажњу на повезаност између српских речи и речи на санскрту. Неке од тих речи су мајка, отац, брат, сестра тј. матар, питар, бхратар, свасар.

Златно семе

У Санскртско-српском речнику Момир Никић је детектовао преко пет хиљада сродних речи, од делова тела и термина сродства до социјалних односа, обреда и ритуала. У књизи Златно семе та веза је још више продубљена. Показујући да се језик не развија сам по себи него као део етничког искуства, аутор долази до радикално нових решења за неке од највећих језичких енигми, истовремено доказујући не само да је санскрт незаобилазан у разумевању српског него и обрнуто, будући да је српски каткада ближи самом језгру индо-европске језичке заједнице.

Својим јединственим, интердисциплинарним, антрополошко-лингвистичким приступом; уз ослонац на најновија достигнућа историјске и упоредне лингвистике, социјалних и природних наука, ови огледи дају значајан допринос српској и словенској етимологији и бољем схватању наше најраније историје и културе уопште.

Зашто читати овај речник?

Речник Момира Никића пружа увид у сличности два на изглед неспојива језика. To су два језика које раздваја преко 5 хиљада километара и више векова; но ова два језика имају много више заједничког него што се чини. Шта нас спаја сазнаћете читајући Златно семе.