За све наше негде далеко, у егзилу – „Песме из егзила” Валентина Матића

У време празничних дана и светаца које славимо многи од наших су ипак негде далеко, у егзилу. За све њих, нарочито за оне старије, ево лепог поклона – Песме из егзила Валентина Матића.

ПРОШЛОСТ И СЕЋАЊА – СТИХОВИ У КОЈИМА ЋЕТЕ СЕ ПРЕПОЗНАТИ?

Песник Валентин Матић пише неком из Холандије (Холандија), из оне бајковите Недођије Петра Пана.

„Пуно тога су ми дали,
Али ја још сањам своја друга два,
И школу на периферији једног града,
Где су ми остала сећања сва.”

Колико отишлих се може препознати у овим стиховима?
У сваком случају, у песми Ја сам оне земље син  вероватно ће се препознати већина припадника средње генерације која је отишла са ових простора:

„Ја сам само прошлост,
И те земље више нема,
А била је мој дом,
Остала је само тиха жалост,
Иако је некад била велика радост,
Сада отуђени постајемо туђини,
Предајемо се свако својој судбини,
Наш је живот постао велика шарада,
Гротеска и накарада,
Сви ка негде ходимо,
А компас нам је помешао,
Све чет’ри стране света.

…

Ако пожелиш да ме сретнеш,
Ја сам ту негде међу нашима,
Пронаћи ћеш нас у галами,
Којом терамо духове зле,
Ја постојим само у себи,
Само слободан ја сам свој,
Али трајем са вама,
У јутрима побеглим од мрака.”

МУШКЕ СУЗЕ  – ОТКУД ОНЕ?

Матић се не стиди тога што жали за прошлим временима. У песми изазовног наслова Мушке сузе записао је:

 

„Живим у прошлости, знам,

…

Али још осећам све среће и боли,

…

Као што сам знао да волим,
Сада знам и на ветру да стојим,
Можда због тога још и постојим.”

 

Декарт је говорио: „Мислим, дакле – постојим.” Матић као да је то (за једног мушкарца са Балкана) храбро преформулисао у: „Осећам, дакле – постојим”. Не стиди се сећања ни емоција, јер како каже у Здравици пријатељима:

„Колико сам успео да вас волим,
И лумпераје наше да у срцу носим
А када неминовно останем сам,
И старости предам капитулације лист,
Само у срцу бићу још чист.”

 

Ипак, откуд сад мушке сузе? Отуд што се за Матића све изменило чињеницом да је сада без домовине, да више не важи она пословица „Patria prima cura” („Отаџбина је прва брига”), која стоји као мото песме Апатрид.Отаџбина је у прошлости нарочито за мушкарце имала посебно значење. Због ње се ратовало, гинуло, она је била част и образ. А сада када постоји тај „уздрмани мушки код”, има места за сећања и осећања као знак припадања.

ЉУБАВ И ПОПУЛАРНА МУЗИКА И КЊИЖЕВНОСТ – ЈЕ ЛИ ТО СВЕ?

„У том рату против свих пролазности” (Здравица пријатељима) важна је љубав према пријатељима, али можда је важнија љубав према жени. У песми Хиљаду и једна ноћ Матић признаје:

„Шехерзаду је мењала балерина,
А балерину глумица фина,
Било је различитих пути и ћуди,
Испод шатри и са трапеза,
Поред лоших било је и принцеза,
Неких погрешног родног листа.”

Али за овим описује ону која је била суђена само њему:

„Са утихнулним ветром досадним,
Смирена, прична и чедна,
Легла је поред уз музику тиху,
Била је као до сада ниједна.”

Да би на крају питао и закључио:

„Па питам богове љубави и сусрета,
Зар треба овако дуго да се чека,
Али изгледа да се љубав не мери,
На кантару времена и људског века,
Она која вреди и траје вечно,
Није тек тамо нека,
Па да дође одмах из прве.”

Исто Матић има на уму и у песми Памтите ме по љубавима мојим. На који стих вас подсећа овај наслов? У питању је стих Душка Трифуновића „памтите ме по пјесмама мојим”, из песме коју је „Бјело дугме“ прославило под називом Пристао сам, бићу све што хоће. Узвишену љубав и забавну музику Матић комбинује и у Обећаној песми, где нас упућује на  Балашевићеву Провинцијалку. Популарну музику песник призива и у песми О првој љубави без трунке романтике, где каже да „све смо могли бити ми” само да није било лудила и зависности од ње. Сигурно се присећате песме Јадранке Стојаковић Све смо могли ми. Ту је и инспирација песмом Огњена Ридивојевића Не дам ником да те дира.У песми Ветар у мом уху песник моли:

„Полако са мном Боже,
Не дај ветру да ме дира,
Док са неба љубав свира,
Нежно ми прави опроштај,
Од жена које волим,
И буди ту за сваки случај,
Док за опроштај молим.”

Је ли то све што се тиче популарне музике и свима добро знане књижевности као Матићеве инспирације? Треба проверити.

МАТИЋ ДОЗИВА УЈЕВИЋА И ДЕСАНКУ – У КОЈИМ СВЕ ПЕСМАМА?

Већ нам песма Ветар у мом уху призива у сећање Десанкину збирку Тражим помиловање, али је то призивање још јаче у песми Тражим за себе. У песми Валентин пева:

„Тражим круну и дворе,
Поданике да ми се моле,
Жене које знају да воле,
Плашт чаробњака са сјајем јутра,
Снове који ме до неба воде,
Јер зашто бих скроман био,
Када овакав још један родити се неће,
Са украденим звуком из божјег уха,
Што за плач мртвих има слуха,
И око за видети даље од себе.”

 

 

Валентин као и Десанка воли живот (можда није случајно што и само његово име упућује на љубав). Десанка моли за друге, углавном угњетаване. Валентин је то чинио у песми Ничег више нема. Али у песми Тражим за себе он самосвесно моли за себе. Моли за себе који  воли и који пише песме, и то на свом језику („Волим те, ti amo, te quiero, ik hou van jou, je t’aime“ – Апатрид). Као такав, уме да тражи више од живота, да сања, да види више него други и плаши се само онога што небо скрива. Зато у песми Сладиковка, супротно Тину Ујевићу и његовој песми Свакидашња јадиковка, Валентин се осећа моћно, прихваћено и вољено, а свестан је да се само у тузи и осами долази до праве спознаје. У поменутој Сладиковки записао је:

„Велики, претешки је терет
Када си окружен пријатељима сваки дан,
А треба ти трен самоће свете,
Понекад по неки кошмарни сан,
Па да јутром потражиш друге планете.”

Наш песник још толико тога носи у себи, толико немира и побуна, али крај је већ близу. Зато се, опет супротно Ујевићу,  пита:

„Да ли је клетва бити овако јак,
Бити стар а ипак вечито млад.”

Да ли Матић у још неким песмама дозива Ујевића и Десанку, тј. поменуте њихове песме? Чекамо читаоце да нам пишу.

На самом крају, шта још рећи o Песмама из егзила Валентина Матића? Само са свим овим греховима, лутањима, сновима, љубавима, сећањима и песмама песник може да каже да је имао испуњен живот и може мирно да дочека смрт тј.онострани живот (Дочек смрти).

 

(Извори: Сајт Значење речи: patria; Валентин Матић, Песме из егзила, Прометеј 2022)

Аутор текста: Јелена Загорац