Време књиге за плажу још увек траје – „Живот на дах“

Зарон у дубине романа Ане Грујовић

Сигурни смо да у ове суморне, хладне и кишовите дане многи од нас имају потребу да продуже лето, па одлазе у егзотичне крајеве на летовање. За оне који у авиону или на плажи желе да читају, предлажемо књигу која се састоји од неколико краћих целина, које су подељене на кратка поглавља. Реч је о питком роману Ане Грујовић „Живот на дах“. (Знамо да то није то, али егзотична плажа може да се замисли и на удобном каучу уз кафицу. )

У  „женском“ роману „Живот на дах“  многе читатељке ће, сигурни смо, пронаћи себе и своје проблеме са партнерима и шефовима. Пронаи ће своје проблеме са другарицама које ништа саме у животу нису постигле, па и своја неслагања са очевима, који су добри, али имају тешку нарав. Но не бисмо рекли да Ана Грујовић искључује читатеље. Уверени смо да ће се и они моћи поистоветити са неким од ликова у књизи. На пример са оним који се разводи, јер је био превише посвећен послу. Ипак, ако ништа друго, читатељи романа „Живот на дах“ могу добити нека разјашњења поступака супротног пола.

Уна мирује физички, а психички?

Након повреде ножног мишића успешна пословна београдска девојка Уна мора да мирује, чиме добија неочекивано време за размишљање. Преплићу се прошлост и садашњост. Мобинг од стране шефа Деспота, веза с ожењеним Александром, потреба за поновном блискошћу са Оливијеом из Париза, „фенси“ другарица Марија, која увек „сутра сигурно долази“, отац Димитрије, који је поврђену ниједном није посетио, повратак писању… А онда, Уна изненада сазнаје да је Марко поново у Београду.

Роњење на дах

„И?!“ – вероватно се питате. Ако је тако, читајте, па ћете открити. Ми ћемо, као поенту романа, још само навести крај Унине приче. Причу је написала инспирисана приручником о роњењу на дах (који је, гле чуда, добила од Марка). Крај Унине приче гласи:

„Стижем до површине воде. Ваздух ми улази у плућа; као да сам поново рођен. После дужег времена, кисеоник опет почиње да ми храни тело. То је невероватан осећај, али уједно је и шок. Да ли можете да замислите да се после дужег боравка у дубокој тами одједном нађете на сунчевој светлости?…

При изрону прво уочим судије које оцењују квалитет мог роњења на дах. Треба да им дам до знања да сам и даље присебан и физички неповређен…

На крају, изговарам им кратко: ‘ОК сам.’ “

 

Аутор текста: Јелена Загорац