Светски дан дечје књиге и приче о речима
На дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, 2. априла, обележава се Светски дан дечје књиге. Андерсенове бајке сигурно знате, али шта знате о речима април и књига? Ево прилике да се подсетите или сазнате.
Назив април доводи се у везу с латинским речима aperire – „отварати“ и apricus – „сунчан“, „присојан“. Према томе, април би био „месец који отвара (пролеће)“ или „сунчани месец“.
Не зна се поуздано одакле нам долази реч књига. Једни мисле да је она словенског порекла и да јој јекорен књ (кънъ) – „пањ“. Они иду по аналогији са речи буква, која је у неким словенским језицима могла да значи и „слово“, од чега је постало и наше буквар. Други тврде да нам је реч књига стигла чак из Кине. У кинеском језику шикинг значи „књига краљева“. То значи да је прво било кинга, па онда книга и на крају – књига. Препрека овој тврдњи јесте чињеница да су Кинези од нас удаљени десетине хиљада километара. Зато трећи сматрају да смо реч књига добили од Персијанаца преко Авара, с којима смо се, иначе, заједно доселили на Балкан. Првобитни облик те речи вуче се још од Асираца. Њихово кунукку – „знак“, „печат“ и канику – „оно што је запечаћено“ доведено је у везу с обликом тадашње књиге. Наиме, некада су се књиге печатиле и изгледале као и писма. И код нас је књига некад значила исто што и писмо. Нашe народне песме говоре о „ситним“ или „бијелим књигама“ (тј. порукама, писмима). Тако у познатој песми „Бановић Страхиња“ истоимени јунак борави у тазбини у Крушевцу, када га мајка обавештава да му је Влах-Алија отео „љубу“:
„Мезил стиже и бијела књига
…
Бану књига на кољено паде,
Кад разгледа и проучи књигу,
Ал’ му књига доста грдно каже,
Књига каже, ђе га куне мајка:
…“
(Мезил – татарски коњ на којем се преносила пошта)
На крају, без обзира на недоумице око порекла речи књига, надамо се да сте уживали у тексту и да ћете овај 2. април и Светски дан дечје књиге искористити да своје дете обрадујете неком занимљивом књигом, у којој ћете, што да не, заједно уживати.
(Извори: Милан Шипка, Приче о речима, Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме II и Иvан Клајн и Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза)