Срђан Марјановић о књизи „А могао сам бити геј”

Без љубави, ми смо као дрво без лишћа

пише: Дафина Достанић

Много сам размишљао о чему да буде тај четврти роман. Шта би то мене чинило срећним и шта је то што би евентуално људи волели да читају. Стицајем околности пратио сам Песму Евровизије, што због посла, што због музике којом се бавим, а што због тога што ме је то у принципу занимало. И некако ми се упалила лампица да већ годинама региструјем да је упочетку преко педесет одсто извођача имало геј иконографију, све до последње Песме Евровизије, где сам био у жирију и где је деведесет девет одсто имало геј иконографију. неколико њих су стварно прави гејеви, а добар део то користи вероватно зог публицитета, да би на неки начин скренули више пажњу на своје песме. Хтео сам да се нашалим, јер ми је то било занимљиво. Одлучио сам да ми то буде лајтмотив теме за роман – рекао је на промоцији романа у Делфи књижари СКЦ-а Срђан Марјановић.

УЗ РОМАН И СПОТ

Пошто је за сваки роман правио песму, одлучио је да и овог пута исто учини.
– Направио сам песму која се зове исто као роман и која сублимира тематику која се нашла и у роману. Позвао сам Банета Видаковића да заједно урадимо песму, што је он одмах прихватио и био одушевљен идејом. Та песма је у суштини радост животу. Иначе, многи људи наслов књиге и песме схватају буквално. Често ме питају: „Срђане, да ли си ти стварно геј?” Ја нисам геј, нажалост, а на моју радост /смех/. Направили смо песму која је на неки начин експлодирала када смо је пустили у етар. Знам колико моје песме имају прегледа на Јутјубу, јер моја музика није за широке народне масе. Обично буде пар хиљада прегледа на шестомесечном нивоу. Ми смо сада за ову песму имали 9.000 прегледа у року од недељу дана што је за музику којом се бавим невероватно – истакао је уметник.

Марјановић је нагласио да је његов роман љубавна прича, као и претходне три књиге:
– Ја од тога никада не могу да побегнем јер сматрам да је то најважнија ствар у човековом животу. Без љубави су сви као дрво без листа или птица без крила. Волим да кажем да увек треба узети ствар у своје руке и не треба чекати да вам се љубав деси, да вас неко открије, да вам неко нешто учини. Ако сами себи то не организујете, неће вам то нико учинити. И тога се држим али и саветујем друге. Пошто сам имао горко искуство са мојим животом, често кажем да ако имате некога до кога вам је стало, сваки дан му кажите колико га волите, зато што може да дође дан када нећете имати коме то да кажете.

ДАНАС НАМ ЈЕ ДИВАН ДАН

Срђан је истакао да му је и ова, четврта по реду, књига рокерска и да је то прича о младости, али и о старости.
–  Главни јунак је могао све када је био млад, а сада када је стар може јако мало тога, али ипак може. Каријера му је била врло успешна и све живо што се дало је пробао, поготово када је еротски свет у питању. Међутим, можда баш ту лежи нека тајанствена прича коју још није искусио, а можда би и могао. Мени је ова књига изузетно драга, јер ми је отворила многе ствари које можда ни ја сам нисам знао, ни искусио и драго ми је што сам је написао. Као што музика није уживање само за оне који је слушају, већ је пре свега уживање за оне који је изводе. Живот је леп али онакав какви га ми сами себи уредимо.

Марјановић је на крају напоменуо да је у животу био довољно паметан и решио све егзистенцијалне проблеме тако да сада ништа не мора ради што не жели.
– Морам само да потрошим преосталих пар година, односно ово мало времана колико ми је остало. Пошто ми наравно није остало много, ја имам своју филозофију и стално говорим о томе да сваки мој дан мора да буде бриљантан, односно диван, а да желим да будем срећан и задовољан – закључује музичар и писац.

Извор: Блиц