Прво обарање авиона изведено и пре Раке Љутовца?

Подвиг поручника Петра Раденковића и војника Митра Николића

У историји Првог светског рата постоје значајни догађаји који су забележени, чак завршили у књигама али остали као „мртво слово на папиру“.

Један такав догађај одиграо се јесени 1914. године, у време када је српска војска водила исцрпљујуће борбе на више фронтова, бранећи земљу од далеко надмоћнијег непријатеља. На положајима изнад Суве горе, на Црномврху, налазила се артиљеријска посада српске војске. Тог дана над положајима се појавио непријатељски авион, са јасном намером да извиђа и бомбардује српске снаге.

По сведочењу савременика, већина посаде напустила је положај чим је авион почео да кружи изнад њих. Страх од бомбардовања из ваздуха био је разумљив – авијација је у том тренутку још увек представљала ново и застрашујуће оружје, а противваздушна одбрана није постојала као посебан род војске. На положају су остала само двојица: поручник Петар Раденковић и и војник Митар Николић. Док је авион кружио над њима, припремајући се за напад, поручник Раденковић се обратио свом саборцу:

– Митре, шта мислиш? Хоћемо ли и ми да се повучемо?

Одговор је био кратак и јасан:
– Ја нећу да бежим одавде.
Без великих речи и без патетике, донета је одлука да остану на положају и покушају да гађају непријатељски авион артиљеријским топом. Раденковић је издавао наредбе за нишањење, а Николић је држао топ.

– Лево… десно…
– Циљај у авион што кружи над нама.

У тренутку када је авион ушао у погодну путању, испаљен је један хитац. Према забележеном сведочењу, авион је погођен и почео је да пада, оборен са земље артиљеријском ватром. Срушио се у близини муницијске колоне, а када су српски војници стигли до места пада, у летелици су затекли пилота и осматрача, које је већ захватио пламен. Нису успели да напусте авион. Догађај је забележен у мемоарској литератури из периода непосредно након рата, али никада није ушао у шире историјске синтезе. Ипак, ако се прихвати као веродостојно сведочење – а нема разлога да се олако одбаци – овај догађај носи значај који превазилази локалну епизоду.

По повратку са положаја, командант дивизије унапређује поручника Раденковића у чин капетана, а војника Николића у чин каплара. Забележено је и да је Николић, у својој препознатљивој скромности, одбио унапређење уз речи да не жели поново да обучава регруте. Историја је, међутим, овај догађај готово у потпуности заобишла. Годину дана касније, 1915. године, подвиг Раке Љутовца ушао је у уџбенике као први пример обарања авиона са земље. Док је подвиг поручника Раденковића и војника Николића остао у сенци, без јавног признања и без места у колективном памћењу. А догађај по значају првазилази наше оквире, јер у случају потврде ових навода, то би било прво на свету обарање авиона топом са земље.

Текст преузет из књиге Велики рат: Мале приче о људима и догађајима