Принц без права на круну – Ђорђе Карађорђевић

Принц несреће – Милан Богојевић

 

Одабрани одломци из књиге Принц несреће читаоцима приближавају детињство, живот, као и виђења савременика принца Ђорђа Карађорђевића. У њима аутор књиге настоји да користећи историјске изворе протумачи једну звезду из династије Карађорђевића која је брзо згаснула.

Одрастање на двору кнеза Николе Петровића

„Чим су приспјели за основно школовање, дао их је у Цетињску основну школу, како би отпочели школовање у народном духу. Да се са сиротом дјецом играју. Да са њима скачу, да се ћушкају, па и потуку. На сиротну дјецу, одрпану, босу, тричи свашто, тако су деца књаза Петра добила свраб. Он их је лијечио, али их није хтео из школе дићи. Тијем је хтио да покаже књазу и књегињи како су требали да они отпочну школовање своје дјеце.ˮ Из Мемоара војводе Гавра Вуковића

Усамљен и одбачен принц или почетак болести?

„Опет је на дневном реду принц Ђорђе, који својим напристојним понашањем и напраситошћу задаје велику бригу своме оцу, а и влади. […] Владање принца Ђорђа заиста је за осуду, али му је олакшица што је болестан. Стога је требало њега послати у какав санаторијум да се лечи, и можда би онда био нормалан. Његове махне – а њих није мало – узели су да експлоатишу сви они елементи противни династији и данашњем режиму. А он, лудак, иде им на руку, секући грану на којој седи.ˮ Из Успомена на краља Петра

Раме уз раме с братом у Балканским ратовима

 „Од првог тренутка бомбардовања био сам са војском. У згради Главног генералштаба разматрао сам са официрима карте предела где је могло да дође до окршаја и разговарали смо где и како би могла да се прихвати борба. Са градских бедема вршили смо извиђања и пратили кретање аустријских јединица које су, надомак Београда, поседале обалу.ˮ Из мемоара принца Ђорђа

 

Године изолације

„Сву своју речитост и смисао говора приводио је болесној идеји: да је он увек и за све у праву, да има права да чини шта хоће, чак и да убија… Ако му се противречи, он падне у афект и раздере се на сав глас: Па ви не разумете мене, ви сте идиоти као Александар и Пашић. […] Цело понашање – сви разговори личе понашању малог несташног и неразумног детета, које сваког часа полупа своје играчке, па се љути и тражи нове, с том разликом што је дете опасно само себи и играчкама услед незрелости, док је он опасан и по околину и по друштво.ˮ Из лекарског записа о стању здравља Ђорђа који је потписао 3. јула 1925. управник Државне болнице др Стојимировић

Ослободио га немачки генерал

„Да ли сам слободан? И, зар има још некога данас овде слободног? Овде, у овом полуразрушеном и попаљеном граду… у целој земљи у читавој поробљеној Европи? Једва корачам… Тело ми је малаксало, срце се стегло, а у ушима ми се понавља одјек једне једине речи: СЛОБОДА! Застајем да предахнем – слободан… а у мислима ми ускрсава питање које ће заувек остати без одговора: Зар је требало да цео један народ, мој народ… народ чији сам и ја син, изгуби слободу – да бих је ја стекао?ˮ Последњи мемоарски записи принца Ђорђа 1941. године

 

Фотографије: https://sr.wikipedia.org/srec/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B