Препоруке наслова из едиције Антропологија

У едицији Антропологија своје место пронашле су бројне студије, поуздана истраживања и осврти на порекло народа, настанак њихових језика и разоткривање митова који их и данас прате. Зато смо припремили кратке приказе књига из едиције, како бисте могли да одаберете дело које желите да прочитате или поклоните.

Да бисте сазнали више и наручили књигу која вам је привукла пажњу, довољно је да кликнете на наслов.

„Словенски матријархат“, Евел Гаспарини

На први поглед може деловати необично податак да је аутор „Словенског матријархата” Евел Гаспарини, пореклом из Италије. Ипак, његови несловенски корени  допринесе још већој објективности и непристрасном приступу теми. На више од 1000 страна, Гаспарини приказује искрену заинтересованост за истраживање славистике – веровања, традицију и обичаје Старих Словена.

Приказ материјалне, друштвене и духовне културе (како је дело и подељено), заснован је на чињеници да материјални докази нису довољни јер се они могу сакрити и изменити. Зато нам друштвени и духовни аспекти омогућавају да упознамо наше претке и разумемо њихове навике и поступке.

• Да ли су жене имале право на своју имовину и како је настало начело женског наслеђивања мајчине имовине?
• Како је изгледао животни пут једне невесте и које обичаје је морала да поштује?
• Да ли су Словени изворно шумски народ и зашто им је дрво толико важно?

Ово су само нека од бројних питања на која је Евел Гаспарини покушао да одговори у овом делу. Кроз детаљан приказ материјалне, друштвене и духовне културе, аутор реконструише прошлост и покушава да одгонетне како се словенски језици веома мало разликују, док су разлике у генетици несразмерно веће.

„Гени, народи и језици“, Луиђи-Лука Кавали Сфорца

„Гени, народи и језици” упознаће вас са базичним поставкама науке која истражује неписане историјске изворе – генетике популације илити људске генетике, као важним средством у реконструкцији историје одређеног народа и потврђивања етничког присуства.

Аутор Луиђи Лука Кавали-Сфорца један је од главних носилаца револуционарних промена у генетици популације, упамћен, између осталог, по:

• обарању вишевековне предрасуде да боја коже зависи у првом реду од генетике,
• реконструкцији геогенетских мапа света,
• покретању великог пројекта о диверзитету људског генома (Human
   Genome Diversity Project).

Полазиште аутора било је да генетику не можемо посматрати изоловано и зато се упоредо бавио и лингвистиком и демографијом. Језик је сматрао средством културне трансмисије и важном епигенетском цртом.

Открића у генетици се споро дешавају и још спорије прихватају. Ипак, једна њена вишедеценијска предрасуда се мења пред нашим очима: строгу поделу на наследне и стечене карактеристике у генетици, последњих деценија укида појава епигенетике, науке која нам је открила да постоје и стечене особине које нова поколења наслеђују.

„О пореклу Словена по Лоренцу Суровјецком“, Павел Јозеф Шафарик

Права историја Срба на све могуће начине је минимизирана, или представљана неодговарајућим изворима и чињеницама.

Прошлост Срба се озбиљније изучава тек од времена Немањића, па изгледа као да нас није било на овим просторима и више векова раније. Шафарик закључује да су Словени морали и раније живети где им се и данас налазе националне државе, само скривени под другим именима.

У неколико реченица спомињу се Часлав, Завида, или Бодин и то је све што се о ранијој историји могло научити у нашим уџбеницима. Зато ово дело одговара на питања:

• Зашто се наша наука задовољава лако оборивом тезом о доласку Срба на Балкан у VII веку?
• Ко смо? Одакле смо дошли? Колико дуго смо овде? Где смо кроз прошлост све били?

Аутор овог дела, Павел Шафарик, код нас је више познат као педагог, историчар старе српске књижевности и чувени слависта, док је онај други сегмент његове делатности у којем се бавио археологијом, етнографијом, критичким издавањем старих рукописа, палеографијом, филологијом и раном историјом потцењен иако је управо по тим књигама постао чувен у словенском свету.

Са озбиљном научном аргументацијом одговарао је на потцењивање Словена и омаловажавање њихових културно-историјских вредности. Матерњи језик и љубав према националној култури сматрао је као најзначајнији атрибут националног идентитета.

„Настанак европских језика I-II“, Марио Алинеи

Словени „су произашли из једног истог племена, али имају три различита имена: Венди, Анти и Словени“. Венди се, помињу већ у II веку нове ере, али без поуздане локације – наведено је у овом наслову.

У овом делу преплићу се теорије археолога и теорије лингвиста, посвећене изучавању порекла индоевропских народа и језика. Захваљујући компаративној анализи археологије, генетике и језика аутор Марио Алинеи доноси закључке о развоју језика и културе у Подунављу. Тадашње технолошке иновације Алинеи сматра најзаслужнијима за развој језика.

На основу компаративних анализа археологије, генетике и језика, Марио Алинеи дошао је до закључка да су неолитске технолошке иновације у Подунављу омогућиле нагли демографски раст становништва, а тако и развој језика и културе.

Те иновације Алинеи сматра најважнијим мотивационим погоном ширег развоја језика и поставља своју чувену тезу да се аналогно развоју палеолита, мезолита и неолита може поставити модел хронолошког датовања језика.

„Мит: биографија веровања“, Дејвид Лиминг

Одакле долазимо?

Куда идемо?

Бројне су области и науке које вековима покушавају да одговоре на ова питања. Међу њима важно место заузима митологија. Дејвид Лиминг у својој књизи „Мит: Биографија веровања“, која наликује на енциклопедијску збирку митова, настоји да читаоцима прикаже и протумачи митове, од античких, па све до савремених.

„Свако од поглавља обухваћених овим издањем започиње избором традиционалних митова из различитих култура, с намером да читаоца уведе право у свет митологије – како би се уживео у тематику. Тада прелазим на дефинисање модела архетипова које дати митови нуде.

Наредни корак обухвата тумачење архетипа и његове функције, укључујући известан број претпостављених ситуација, на пример окупљање митотвораца из различитих култура и епоха и психоаналитички приступ персонификованој култури.

Књижевни примери укључени су у свако поглавље, ради илустровања трансформисања старих митова и појаве нових“, истакао је аутор Дејвид Лиминг.

Да ли сте већ читали неки од наслова представљених у тексту? Ако јесте, кликните на наслов који сте прочитали и поделите своје утиске у делу Рецензије. На овај начин подстаћи ћете и неке нове читаоце да прочитају дела која смо препоручили.