Последњи премијер СФРЈ – Анте Марковић

Анте од Југославије – сећања на последњег премијера – Драгослав М. Петровић

 

Драгослав М. Петровић у књизи Анте од Југославије – сећања на последњег премијера, оставља сећања не само на једног од југословенских политичара, већ и на последње године постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. О дешавањима у АП Војводини, предизборној кампањи, почетку рата, маргинализовању Марковића и његовом одласку с власти.

Из интервјуа за новосадски Дневник

„Углед председника Марковића, и поред тога што је у Југославији изложен великим критикама и онога што се међу нама дешава, у Европи и осталим земљама света и даље је изузетно велик. Недавно је професор Џефри Сакс коментарисао нашу ситуацију. По њему, највеће тешкоће које сада имамо појавиле су се као изостајање политичке могућности деловања и добронамерности република и покрајина да подрже економски програм, јер у овом тренутку велики је интерес локалних власти да до југословенске интеграције не дође. Нажалост, у овој лошој клими многе групације и појединци су изгубили могућност да се афирмишу на ширем југословенском плану. Рекао бих да то код њих ствара потребу да се затварају у своје целине, тражећи за то сијасет изговора и разговора да, кроз један или други метод, раде против уставне Југославије.ˮ

Са конференције за медије 1990. године поводом парламентарних избора

„Као охрабрујуће вести у циљу стабилизације односа у федерацији истакао је: „Ових дана, разговарали смо са представницима Словеније и Хрватске, а данас у Савезној скупштини са њеним предсједником и предсједницима републичких скупштина. Са Хрватском смо успјели усагласити двадесет амандмана на Устав Југославије и утаначити разговор са Словенијом о тим питањима, а и са представницима Србије почињемо договарање на ту тему идућег тједна.ˮ

 

Јун 1991.

„Једна лепа вест наишла је на позитиван одјек, посебно на универзитетима и у научним круговима. Наиме, 18. јуна Марковић је у Београду угостио Џорџа Сороса, познатог филозофа и мецену образовних и истраживачких пројеката широм Европе и света. Након разговора са премијером, у Палати Федерације, Сорос је са савезним секретаром за развој, Божом Марендићем, у име своје фондације потписао уговор о помоћи Југославији, а у оквиру пројекта за помоћ развоју науке и технологије у земљама Источне и Средње Европе. Тако је Југославија постала једанаеста чланица те фондације. Према Споразуму, за сам почетак, по 25.000 долара требало је да уложе Сорос и СИВ, а средства би била усмерена на финансирање научног рада и учешће домаћих стручњака на научним скуповима и симпозијумима у иностранству.ˮ

Марковић о својој националној оријентацији

„Упућују ми се са разних страна разноразне оптужбе за антихрватство, националну издају, па и пљачку. Осјећам се поносним и просвјећеним припадником хрватског народа, али своју националну емоцију изражавам другачије него многи други. Никад ме нису импресионирали симболи, заставе, галама и прошлост. Као либерал, увијек сам поштено радио свој посао, вјерујући да рад, резултати и хуманизам представљају једину мјеру нечије вриједности. Од својих критичара разликујем се по томе што љубав према свом народу за мене не значи мржњу према другима. Дапаче, она за мене уједно значи и љубав према другим народима Југославије и цијелог свијета.ˮ

За време ратних дешавања 1991. године, непосредно пред оставку

„Прије ћу се убити, него потписати ратни буџет, јер би то значило пристајање на даље финансирање међусобног убијања, крвопролића, разарања и нестајања земље на најкатастрофалнији начин.ˮ

 

Фотографије: https://bljesak.info/vijesti/politika/na-danasnji-dan-je-ante-markovic-dao-ostavku-na-mjesto-premijera-sfrj/477177

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B