Овако је говорио Дејан Медаковић
Мудре мисли Дејана Медаковића
Академик Дејан Медаковић био је српски историчар уметности, универзитетски професор, књижевник и академик. Иза себе је оставио богат књижевни опус који се састоји од поезије и прозе, научних студија као и мноштво чланака из историје уметности и историје.
Цењен од стране многих иза себе је такође оставио бројне пријатеље и колеге који ће га се у добру сећати. Начин на који је писао одисао је љубављу према историји нашег намученог народа, надом за боље сутра, но без заборава прошлости која нас је довела овде, али и критичким погледом на грешке у нашој историји.
Медаковић је често истицао важност својих корена и оданост према свом народу, његовој култури и прошлости као и његовој будућности. Нашу културу и историју нашег народа приближио је свету кроз своја дела и свој рад, а његове речи памтиће се још дуго.
Како је говорио о свом народу, вери, уметности, о духу и човеку као и о другим темама можете прочитати испод.
„Шта ти је историја и како све то одједном постане ефемерно, баш тако, ефемерно.“
…
„Покушавам да проникнем у сва она давна збивања која су овде, на сваком кораку, оставила своје трагове. Понекад, није то камен белег, ни живи потомак какве старе породице, није ни слика, ни тањир са позлаћеним монограмом, већ реч урезана ко зна у чије памћење.“
…
„И у томе је трагика, јер се у смутним временима обави обавезно, готово ритуално клање невиних. Прође време, а онда неки поручени историчари лепо народу објасне нужност и неизбежност оваквих кланица, накнадно буде јасно да је то потребно ради конституисања националног бића, и тако се сви ороде са злочином, и он постане пуноправан, безазлен део нашега живљења.“
…
„Осећам се као човек који је целог живота био слеп, па онда прогледао пред саму смрт. Умрећу не употребивши своје очи.“
…
„Посматрам га док мирно разлаже све ове очајничке мисли. Чини ми се да он, сасвим јасно, подразумева и властито уништење. Откуда то спокојство пред властитом пропашћу? У којем то тренутку ишчезава код човека свака жеља за спасењем?“
…
„Треба почети одоздо, од најширих слојева нашег заведеног народа. Он треба да прогледа, да схвати ко му је прави пријатељ.“
…
„Не може се патриотизам научити од купљених глумаца и стихоклепаца који ни свој занат не познају.“
…
„Присутност овако великог броја хотела у животу моје породице схватио сам и као део њене номадске судбине.“
…
„Негде, на неком месту и у неком тренутку, морало је доћи до трагичне грешке, до оног критичног места одакле почиње наша општа низбрдица. Где је то место и ко је први починио ту кобну грешку?“
…
„И тако вековима, смењују се ти краткотрајни тренуци предаха са олујама које поништавају живот, гуше и саме клице тек бачене у земљу да је оплоде.“
…
„У свакој породици налазе се и тамне стране живота.“
…
„Неуклоњен издајник је квасац будућег издајства и некажњен злочинац подстрек за будућа злочинства.“
…
„Промењене прилике пробудиће у људима оно праисконско зло које у њима лежи, оно ће разбудити и тражити одушка.“
…
„Свакако да је моје најтеже откриће које сам понео из Музеја било да смо као народ пристали да затремо своје историјско памћење и да смо чврсто решени да ископамо властити гроб.“
…
„У име глади даћеш хлеба, у име незапослености рад. За све што знамо како изгледа. Али дух, људску мисао? Какву ћемо форму њој дати, шта ћемо скројити? И како ћемо спречити да пропадне дух због тела?“
Цитати преузети из књиге Ефемерис I-II
