Огњенка осваја читаоце

Данијела и Огњенка у истом пламену речи

 

Највише волимо када се наши читаоци одваже и поделе своје утиске о књизи са нама. Знамо да то није лако, то је веома интиман догађај, унутрашњи свет се често сасвим узбурка.

Али наша Данијела Ћирјаковић, поделила је своје утиске о роману Огњенка, Александра Танурџића, и то не само са нама, већ и са аутором.

„… добила сам је на дар, с посветом. Погледао ме је, и уз стисак руке пружио ми једну од копија својих мисли, душе. Његов осмех је слутио… али ја то тада нисам препознала. Знао је. Знао је моћ својих речи. Знао је да ћу кроз назнаке Огњенкиног бића, стално трагати за собом. Да ћу имати своју вертикалу жена, које су све подносиле, пркосиле, могле саме.

Читала сам онако у даху, уплашена шта ме иза странице чека, жељна да дођем до краја, до смираја… јер те вештином својих речи увлачи, чупа душу, најежи.

Ја не плачем, осим када неко умре – сама. Гледала сам смрт више пута, била сам јој сведок… није ми била страшна, била је задивљујућа, достојанствена, надмена. Узимала је моје вертикале, стубове бића… сви коначни тренуци личе, то је можда и снага ове приче, која те истовремено тера да плачеш, саосећаш… па врати на клупу сведока, срећног што још осећаш тло под ногама, што још није дошао крај.

Признајем, плакала сам, и после дуго времена осетила функцију књижевности, да оплемени, помири, лечи.

Кроз њене странице преиспитивала сам све, своје претке, сне… усагласила се сама са собом и помислила да ли ће тако лирски бити у свемиру забележен и мој крај, и да ли душа икада изгуби свој сјај?

Одговор ми се намеће сам…

Огњенка – сјај – никада крај.”