fbpx

Едукација

О „Психологији гравитације” у часопису Serbian Studies

Рецензент: Петар Денда

Царство познатог и непознатог

Универзалност једног књижевног дела мери се тиме колико себе препознајемо у њему и колико смо способни да се повежемо са његовим темама. Збирка поезије Ненада Шапоње, Психологија гравитације, позива читаоце у свет емоција, мисли и идеја које дубоко одјекују у нашим унутрашњим животима. Верна свом наслову, ова збирка истражује сложеност наших психолошких бића и продире у суптилну игру између онога што знамо и онога што остаје непознато о нама самима и другима.

Ова јединствена комбинација неуропсихијатријске експертизе, песничке визије и филозофског погледа на свет прожима његову поезију дубоком повезаношћу са свакодневним животом. Психологија гравитације пружа читаоцима прилику да истраже и опипљиве и неухватљиве аспекте постојања, спајајући научно разумевање и уметнички израз на начин који истовремено интелектуално инспирише и емоционално дирне.

Чињеница да је Шапоња школован и искусан неуропсихијатар чини ову књигу још привлачнијом за читаоца, јер његова поезија пружа дубок увид у људски ум. Наиме, након дипломирања на медицинском факултету, специјализовао је неуропсихијатрију и годинама радио у тој области. Касније је следио свој унутрашњи позив и почео да пише поезију. Такође је оснивач издавачке куће „Агора“, једног од најугледнијих издавача на Балкану.

До сада је аутор бројних збирки поезије и књижевних есеја, као и уредник великог броја књига. Управо је та фузија професионалног неуропсихијатра и песника, заједно са Шапоњином склоношћу ка филозофији, оно што његовој поезији даје драж живог присуства у свакодневном животу и заводљивост питања на која тражимо одговоре.

Објавио је осам збирки поезије, три књиге књижевне критике и једну путописну књигу. Његова поезија је преведена на више од десет језика и добила је престижне регионалне награде. Чињеница да је Психологија гравитације  доживела друго српско издање, као и то што је његова књига А Брисел се да преходати лако (2022) преведена на енглески, говори о интересовању читалаца за његова дела.

Шапоњина поезија продире у људски ум, анализирајући разноврсне духовне и психолошке аспекте личности. Управо то чини његову поезију универзалном и привлачном. У времену опште неизвесности, када више него икада тражимо смисао живота, често фокусирајући се на спољашње, ова збирка нас усмерава на унутрашње. Унутрашњи свет најбоље је описан у његовој песми „Моја географија: зове се психологија,“ у преводу Вука Тошића:

Транскрибујем звуке времена,
порозне и поуздане у исти мах.
Колико треба да будеш стар
да заувек останеш млад?
Ипак, како је лако заспати
и не пробудити се.
Бити у себи и сам са собом.
У потпуној сигурности,
јер ту је све. (9)

Поезија Шапоње истражује двојну или вишеструку природу људског ума и отуђеност човека од самог себе, од Другог, као и од света у целини. У том контексту, он инсистира на јединству са Другим:

Дубина неразумевања
Разлика
између унутрашњег
и спољашњег мене
није разлика
између тебе и мене. (35) – (Превод: Вук Тошић)

Ова идеја нераскидивости са Другим и другима такође објашњава насловну фразу „психологија гравитације“. Човек себе може пронаћи само у другима и кроз друге. Ова вишеструка природа себе преко других огледа се у песми „Чујност: видљиво и невидљиво“:

Уморне очи траже ведре очи.
Ведре очи траже тупе очи.
Упечатљиве очи траже невидљиве очи.
Невидљиве очи траже одлучне очи.
Одлучне очи траже нежне речи.
Нежне речи траже моћне очи.
Јаке речи траже прави глас.
Прави глас тражи сутра и нас. (17) – (Превод: Вук Тошић)

Гравитација међу људима, блискост и отвореност да видимо себе у Другом, чини нас целовитима, помаже нам да преживимо и даје нам наду за преко потребно сутра.

Шапоњин песнички језик је јасан и концизан, дубок и проницљив, лишен сентименталности, али богат емоцијама. Он нас мами у интелектуално и емотивно узбуђење, како естетским тако и филозофским дубинама свог стиха, терајући нас да преиспитамо перспективе о себи и свету око нас. Рефлексивни карактер његове поезије, уз оскудне слике и наративност, изазива нашу блискост и инспирише нас на боље разумевање сопственог света и спознају да „ниједан човек није острво.“

Уместо закључка, нека следећа песма, која је инспирисала назив збирке, говори о дубини ове поезије (превод: Вук Тошић):

Психологија гравитације
Бићеш очаран.
И разочаран.
Бићеш.
И нећеш бити.
Недодирљив.
Али присутан.
Моје тело је бомба.
Неко други држи фитиљ. (20)

Преузето из часописа: Serbian Studies

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.