Непознате занимљивости о младости Гаврила Принципа

Гаврило Принцип (1894-1918) вероватно је најпознатија личност српске историје. У светским енциклопедијама његово име готово увек стоји уз Николу Теслу и Михајла Пупина.

Рођење

Гаврило Принцип је рођен у Великом Обљају, селу у највишим планинским масивима западне Босне. Принципи су били кметови бегова Сијерчића из источне Босне. Вероватно су на њих прешли као мираз или наследство по женској линији, пошто у овом крају нису имали других поседа.

Детињство

Гаврило се родио 25. јула 1842 . Био је необично дете. Мајка га је родила лако, без трудова. Још у раном детињству показивао је особите знаке развоја. Проходао је већ у деветом месецу. Као сасвим мали био је врло жив и лак. У игри с децом ударио би и јачег од себе ако му чини криво или га потцењује.

Почетак образовања

Основну школу завршио је у Грахову, у коју је пошао 1903, кад му је већ било пуних девет година. Отимао се за учење од сваког другог посла. Чим би изашао из школе, упутио би се право кући, нешто мало узео да једе, па продужио да чита и пише, све док се видело. Био је одличан ђак и за показани успех добијао је од учитеља награде у књигама.

Трговачка школа

Завршио је трговачку школу у Сарајеву. Иако ово није била његова жеља, пријатељи Гавриловог оца су сматрали да ће по изласку из исте бити свршен човек.

Гимназије

Уписује гимназију у Тузли, али већ до краја септембра има 20 неоправданих и одлучује да се испише пре него што га избаце. Потом уписује гимназију у Сарајеву.

Пубертет

Ишао је у кафане и радо играо билијар, који је у оно време постојао и у мањим кафанама, где су долазили ђаци и млади радници. Радници су обично играли „русиш“ с кеглицама, а ђаци више карамбола.

Писање

Гаврило Принцип и током пубертетских дана писао је поезију, мада су ти стихови касније заборављени.

Током боравка у затвору, у Терезину, где је био заточен за време истраге поводом атентата на Франца Фердинанда, Гаврило Принцип написао је свој једини литерарни рад, који је носио политичку поруку. Стихове је исписао кашиком на зиду, као поруку осталим заточеницима. Песма је први пут објављена у марту 1919. године, после Првог светског рата, у листу Звоно, под насловом Сарајевски атентат 1914.

Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све ко јуче
Сутра се исто спрема.

И место да смо у рату
Док бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.

Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт.
Ја нијесам идиот –
Па то је за мене смрт.

Ал’ право је рекао пре
Жерајић соко сиви:
„Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи!“

Сарајево, 1914.

Више о Гаврилу Принципу читајте у књизи Милоша Ковића „Гаврило Принцип: сећања, писма, документи“