Међународни дан особа са инвалидитетом – белешка о језику

У сусрет Међународном дану особа са инвалидитетом (3. децембар) имамо за вас једно питање. Да ли вам израз „особа са посебним потребама“ пара уши? Надамо се да ће вам ова белешка осветлити ово питање са неке нове стране.

У „Речнику српскога језика“ као прво значење речи „посебан“ наводи се „који је одељен, одвојен од других, самосталан“, а као друго „који је различит од других, нарочит“. На самом почетку се уочава колико је израз „особе са посебним потребама“ израз којим доминантна заједница особа које немају инвалидитет има потребу да одвоји особе са инвалидитетом од себе, да их искључи. Њихова искљученост се схвата као последицу оштећења самих особа са инвалидитетом. Не као последица баријера које друштво односно, особе без инвалидитета стављају пред њих.

Потребе, зар их немамо сви?

Израз „особе са посебним потребама“ као да поручује да  да особе с инвалидитетом имају, рецимо, потребу три пута дневно да облете земаљску куглу, а остали људи, ето, ту потребу немају. Ово је још уочљивије у колоквијално скраћеном изразу „особе с потребама“, као да потребе немају сви људи. Тако када, рецимо, корисник инвалидских колица не може да уђе у зграду, криво је његово оштећење, а не инвеститор, инспекције, итд. И сви они који нису обезбедили или су дозволили да се не обезбеди (функционална) рампа на улазу у стамбену зграду.

Суштински, корисник инвалидских колица је  о н е м о г у ћ е н   да уђе у зграду. Иако би рампу могле да користе и старије особе и мајке које гурају дечја колица или мајстори који гурају грађeвински материјал, рецимо. Исто тако, неко је можда одустао од школовања јер у школи није било прилагођеног тоалета или тумача знаковног језика. Друштво које жели да се развија треба да омогући сваком свом појединцу да се развије као личност. Не одустајати од својих циљева и хтења.

Из свега овога се види да особе са инвалидитетом имају исте потребе као и сви остали (да уђу у стамбену зграду, да се школују). Иако те своје потребе можда задовољавају на другачије начине (коришћење рампе уместо степеница, ). А можда и не (рампа је, као што смо видели, потребна и другима).

Како се боље изразити?

Зато израз „особа са посебним потребама“ никако не треба користити. Уместо њега, треба употребљавати израз „особа са инвалидитетом“ када се говори о телесним карактеристикама или „онемогућавана особа“ када се жели истаћи да је реч о особи која је суочена са друштвеним баријерама. Баријерама које иду на штету и самог друштва које их поставља.

 

(Извори: Милица Мима Ружичић Новковић, „Представљање особа са инвалидитетом у медијском дискурсу Србије“, Центар „Живети усправно“, Нови Сад 2015; М. Почуч, „Дизајн за све“, Портал о инвалидности, 2020;„Речник српскога језика“, Матица српска 2011, Сајт „Радош Керавица- докторанд на Универзитету у Лидсу“.)

Ауторка текста: Јелена Загорац