Лето у књигама: Одломци који доносе мирис мора

Лето је у пуном јеку и право је време за књижевне авантуре у којима таласи речи доносе мирис мора и врелину сунца. Зато је наш уреднички тим припремио неколико летњих одломака из књига објављених у библиотеци Река.

Дозволи нашим ауторима да те својим делима за само 10 минута доведу до морских дубина. Надамо се да ће те инспирисати и да ћеш међу овим одломцима пронаћи књигу коју ћеш одмах пожелети да наручиш и прочиташ.

 

Вруће млеко, Дебра Леви

Наставиле смо да шетамо избегавајући куле од песка које су деца правила са родитељима, замршена краљевства са торњевима и шанчевима. Седмогодишња девојчица је била затрпана до струка, њене су ноге биле живе закопане док су њене три сестре вајале реп сирене. Прескочиле смо је и опет трчале све док нисмо стигле до краја плаже. Кад сам се спустила на повећу балу црне морске траве крај стена, и Ингрид Бауер је урадила исто.

Лежале смо на леђима, једна до друге, посматрајући плавог змаја како плута плавим небом. Могла сам да је чујем како дише. Змај се одједном згужвао и почео да пада. Пожелела сам да цео мој досадашњи живот однесу таласи, да отпочнем неки другачији живот. Али нисам знала ни шта то значи, ни како да то постигнем.

 

Сањала сам Бијонсе и Џеј Зија, Милица Делић

 

волим када сам у каменој кућици

врата увек отворена

гледам у неједнако камење преко кога

прелазе стопала у јапанкама, стопала у

сандалама, понека бела шапа, нека црна шапа

некада неко застане на вратима

нарочито то воле деца

гледају отворених уста унутра

а онда се одрасли извињавају

а странци климају својим риђим главама

и шаљу ми стидљиве осмехе, осмехе странаца

 

Озбиљан човек, Ричард Русо

Али лето је сада скоро готово, и гужве су се углавном разишле. Ноћу, када је претопло за спавање, Лили и ја често излазимо на трем. Тамо гледамо вечерње небо и слушамо далеки звук ноћних гласова наших комшија. Не речи, тек звуке. Старих мужева и нових жена. Старих жена и нових мужева. До тренутка када звук њихових живота допре до нас, постоји само тон и састав, значења нема, али крајем дугог летњег дана углавном је то наклоност, иако појма немам у коликом проценту.

 

Ни шума са велике реке, Елен Дорион

Једнога дана видела сам мајку како улази у море као да грли неко вољено тело, као да су снажни ударци таласа о њене бокове били покрети љубавника ком се препуштала. За њу, вода није била ледена, сунце јој није пржило кожу. Ветар јој је носио косу, откривао лепоту црта лица и присиљавао је да забије ноге дубље у песак. Да ли је њен поглед тражио нешто на крају празнине, да ли је очекивала да море избаци олупине које су се појавиле на површини као звук њених успомена? Тада је моја мајка за мене поново постајала незнанка. Након једног дугог тренутка, Симона се окретала и враћала на плажу, лица влажног од суза и пене, исцрпљеног тела, сломљена од неког необичног суочавања са самом собом.

 

Дефиниција среће, Катрин Кисе

Ламаи је била велика, пуста плажа белог песка где је пронашла колибу за пет франака, са креветом и мрежом за комарце. Плажа и тиркизно море подсетили су је на Јер, само што је песак овде био бељи, вода провиднија, а палме зеленије. Лежала је на том песку, испуњена истинским осећањем благодети, када је осетила некакву сенку између себе и сунца. Отворила је очи. Момак с чамца стајао је над њом, сав насмејан, задивљујуће лепоте. Једна мисао јој је прошла кроз главу: ово је човек мог живота.

– Знаш шта ми се десило? Моја девојка ме чека у Кох Самету, на истоку Бангкока, а не у Кох Самуију!
Села је.
– Не! Па шта ћеш сад?
– Није крај света, чекаће ме. Али морам провести ноћ овде. Да л’ би ти сметало да делимо твој собичак?
Није јој сметало.
Верност није била једно од правила путника. Он је био веома висок, бар метар деведесет, па ју је тежина његовог тела изненадила. Први пут је било пребрзо да би се опустила, али су опет започели. Остајала је још једна ноћ, јер сутрадан није било чамаца. Трећег дана није показивао никакву вољу да оде.
Провели су целу недељу пливајући и водећи љубав под мрежом за комарце. Увече су играли карте или бекгемон. Ако је неко имао гитару, поседали би у круг. Његов глас је био још једно чудо. Озбиљан и дубок, подвукао се Клариси под кожу. Помисао на повратак за два дана чинила јој се нереалном. Париз се налазио на некој другој планети.
– А што не би заменила карту?