Кочија

У 15. столећу, у мађарском граду Коч (мађ. Kocs) почела су се израђивати посебна кола за превоз људи. Покривена и затворена са стране, штитила су од кише и ветра, а точкови на гипким осовинама омогућавали су „мекшу” и удобнију вожњу. Та кола, која су у то давно време израђивали вредни мајстори из Коча, прозвана су по месту израде  кочија (или, у облику множине – кочије).

За разлику од таљига, које подсећају на сиромаштво, брза и удобна кочија остала је појам раскоши и богатства. Посебно су биле украшене  и свечане краљевске и царске кочије, у којима су се возили владари.

Ипак, кочија није служила само богаташима као њихово лично возило. Њоме је преношена пошта између удаљених градова, посебно на Дивљем западу, у Америци.

Фијакер је кочија која је некад служила за превоз путника у јавном саобраћају, слично данашњем таксију.