fbpx
Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

Језик око нас или ВРВ није све тако БЖСЧВЈ

 

 

Језичке појаве често воде у језичке недоумице, па више ни изворни говорници нису сигурни да ли су нешто добро рекли, или је дошло до језичке погрешке од које се стиди и црвени. Таман када смо помислили да смо се решили муке око језика и утемељили правила, утврдили норму, стандардизовали и систематизовали језичка правила, свет нас изненади својим брзим променама, нове генерације доносе нове трендове који неизоставно утичу на постојећи систем и ми се будимо са новим језиком око нас.

Жив је језик и мења се – у томе нема ничег необичног нити зачуђујућег ако узмемо у обзир да језик творе живи људи. Међутим, необично наступа оног тренутка када не можемо да растумачимо текст СМС поруке, јер нам је поруку послао неко много млађи од нас, неко ко живи у оквирима другачијег језика, којег је (неретко) сам створио, а ми се запитамо – у који речник нам ваља погледати? И ту ћемо погрешити. Не ради се овде о речницима, не постоји норма за ове неухватљиве језичке особености које остају на нивоу разговорног језика, а ако га већ негде читамо, његова примена неће ићи даље од управо тих порука или нових друштвених медија какав је на пример твитер.

У овом случају, не можемо рећи да је човек диктирао правила језичкој употреби; у овом случају језик је формиран дозвољеним бројем карактера које твитер подржава, па сам корисник, у овом случају твитераш, није имао избора већ је језик прилагодио платформи (или је журио па је порука морала бити краћа) и онда добијемо скраћенице као што су: врв у значењу вероватно; вчрс у значењу вечерас; не стаје се овде, већ су корисници нашли начина да читаве зависне узрочне реченице редукују и практично скрате причу па ћемо наћи конструкције типа Кренуо сам неку дијету и за месец дана скинуо сам осмех с лица јер броколи.

Рекло би се да су овакве језичке појаве бенигне и да не утичу суштински на систем језика и нема потребе за паником. Ипак, савремено друштво и такорећи, присилни пораст толеранције, потенцијално ће угрозити језичке системе и стандарде, јер језик као уређени систем не трпи присилне промене и склон је да вишак одбаци сам од себе. Овакве промене махом су политизоване, а нови приручници немају научну основу ни утемељење. Реч је наравно о родној сензибилности језика. Овоме ваља приступити с опрезом јер је свака реч потенцијално увредљива, па ће се за аргументима посезати не у речнике, већ у сећање и некакав ментални лексикон. Граматика нема за циљ да увреди, категорија рода нема ништа лично против некога, просто постоји као таква. Промислимо о језицима код којих род није толико уређен и просто га не разликује. Такав је на пример мађарски језик. Да ли нужно значи да језичка родна сензибилност решава и питање положаја жене? Да ли то значи да су Мађарице апсолутно срећне и задовољне својим положајем напросто зато што их језик ни на који начин не вређа? С друге стране, именице као што су тата или владика имају промену женског рода, па се морамо запитати да ли је тата увређен? А шта је са владиком?

Нису занемарљиве ни позајмљенице, па све чешће хендлујемо ствари уместо да их решавамо (или шта већ) а на окупљањима се не дружимо, већ минглујемо. Увиђамо да ово технички нису позајмљенице, већ изрази модификовани и прилагођени нашем језику, али више него погодни да боље изразе оно што смо, у недостатку боље речи на српском језику, желели рећи. Не љути се стандардни српски језик због ових појава. Осмехује се и ужива у креативности својих говорника, али их засигурно не пушта у норму. Симпатичне и практичне јесу, али норма – никако нису. Језиком твитера ово би се могло рећи и на следећи начин: Мингловање неће ући у стандард јер норма.

Све ове и још много других интересантних и освешћених језичких иновација на веома пријемчив и приступачан начин сакупили су др Слободан Новокмет, др Светлана Слијепчевић и др Марина Николић (уз бројне сараднике) и сместили у јединствен приручник под називом Језик око нас и све што вас мучи врв се налази у овом приручнику.

 

 

 

 

 

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.