Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

Историја епидемија у Србији 2. део

Епидемија великих богиња у Југославији 1972.

На територији данашње Србије забележене су две епидемије већих размера. У прошлој објави на блогу писали смо о епидемији пегавог тифуса у време Првог светског рата, а овог пута доносимо вам причу о последњој епидемији великих богиња у Европи.

Путовање Ибрахима Хотија у Меку

Ево како је вирус вариоле, те тропске болести, дошао до тадашање Југославије.

Ибрахим Хоти из Ђаковице, дуго се припремао на ходочашће у Саудијску Арабију. Пре пута за Меку и Медину, Хоти се подвргао вакцинацији против великих богиња. То је била стандардна процедура за добијање сертификата са којим је могао да крене на пут.

Поред вакцинације лица која намеравају да као ходочасници посете Меку и Медину, Светска здравствена организација је у циљу смањења ризика од ширења великих богиња на подручја ван Блиског Истока, препоручила да се на хаџилук у Саудијску Арабију путује авионом.

Међутим, до туристичких агенција које организују путовања ходочасника у Меку и Медину, ова препорука није дошла. За препоруку не зна ни македонско Аутотранспортно предузеће „Транскоп” из Битоља, те организује аутобуски транспорт будућих хаџија на света места у Саудијској Арабији и у повратку у Ираку. Повољан путни аранжман прихвата и Ибрахим Хоти, па у групи од 25 ходочасника креће на хаџилук, половином јануара 1972. године.

Вариола – строго забрањен улаз

Болест тако почиње да се шири након повратка Ибрахима Хотија са пута, a проширила се преко Новог Пазара на Чачак и Београд.
Први болесник од вариоле је као тежак случај непознате болести показан студентима медицине, којих је било преко 200, а тог 9. марта на Дерматовенеролошкој клиници је на пракси био велики број ученика средњих медицинских школа из Београда и Земуна. Такође, кроз болничку амбуланту прошао је велики број пацијената.

14. марта 1972. го­ди­не у При­зре­ну се по­ста­ви­ла сум­ња, а на­ред­ног да­на је у ла­бо­ра­то­ри­ји Ин­сти­ту­та „Тор­лак” изо­ло­ван опа­сан вирус ве­ли­ких бо­ги­ња.

Ипак, све то нису били довољни разлози да тадашње савезне власти одмах обавесте јавност о могућем ширењу епидемије ван покрајине. Према каснијим сведочењима, било је то због утицаја на предстојећу туристичку сезону у Хрватској. То је учињено тек 25. марта, па се у току дана и ноћи епидемиолошкој служби јавило 478, а до краја друге недеље 2.311 лица, од којих је 278 стављено у карантин (на четири локације на периферији и у околини Београда).

До 1972. године болест се сматрала искорењеном у Европи. У том тренутку становништво Југославије редовно се вакцинисало већ 50 година, а последњи случај био је пријављен 1930. године. То је у почетку био главни узрок споре реакције лекара, који нису одмах препознали болест.

Само енергичне мере епидемиолошке службе и велики напори здравствених радника, спречили су епидемију ширих размера. Укупан број карантинираних лица у београдским болничким установама био је 712, од чега 485 болесника, 208 запослених и 19 осталих лица. Последњи излечени болесник напустио је карантин 19. маја 1972. године.

Вариола данас

Последњи случај вариоле забележен је у Сомалији 1977. године. Светска здравствена организација прогласила је ерадикацију вариоле две године касније. После тога, број институција у свету које су у својим лабораторијама одржавале вирус те опаке болести постепено се смањивао. Данас се свео само на две: Центар за контролу и превенцију болести у Атланти, САД  и Истраживачки институт вирусологије и биотехнологије „Вектор”, Кољцово, Новосибирска област, Руска Федерација.

 

 

 

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.