Због повећаног броја онлајн поруџбина, молимо Вас за стрпљење и разумевање услед могућег кашњења поруџбина.
Бесплатна достава за поруџбине у вредности од 3.000 рсд или више.
Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

Сви смо тренутно у сличној ситуацији, али одлуке како ћемо искористити време у условима ограниченог кретања су индивидуалне.
Ми желимо да Вас мотивишемо да ово време проведете чинећи нешто добро за себе, те одобравамо попуст од 20% на сва издања и бесплатну испоруку за поруџбине веће од 3.000 динара. Заштитите своје мисли од медијске буке, уроните у добру књигу, научите нешто ново, напајајте се корисним и лепим стварима и кад све ово прође осећаћете да сте урадили нешто корисно за себе.

Храброст Српкиња у Великом рату – из дневника енглеске болничарке

ХРАБРОСТ СРПКИЊА, Моника М. Стенли

Уторак, 18. мај 1915.

Људи у старој, доброј Енглеској не могу ни замислити стање у којем се овај део света налази; на хиљаде људи пати, и не добија баш никакву помоћ.

Сада се трудимо да зауставимо ширење ових грозних болести, и отварамо нову болницу коју називамо Цивилна, и која ће преузети неке од ових тешких случајева. Надамо се такође да ћемо формирати још шест амбуланти уз фронт. Наша пољска болница је само за хируршке случајеве. /…/

Моника М. Стенли

 

Ова болница је огромна и имамо врућу и хладну воду и електрично светло. Др Бери води још неколико болница приде, које броје свега 130 пацијената. Данас по подне сам ушла у огромно болничко крило да бих слушала мало музике с рањенима. Рањеници су бескрајно захвални за сваку помоћ која им се пружи. Зову нас ‘сестро’ и, често, ‘добра сестро’. Мушкарци делују тако ломно, осим више класе која је углавном углађена, и снажна.

Жене су прекрасне, тако лепе и моћне; оне обављају већину физичког посла. Невероватна храброст Српкиња никада неће бити заборављена. Неке од њих су изгубиле очеве, браћу, мужеве и синове. Све ове жене имају исти једноставан одговор: „Сестро, они су умрли за своју земљу!“. Пред оваквим патриотизмом треба се поклонити и надати се само томе да ћемо се и ми неким чудом научити оваквој храбрости. Њихова земља, дивна и плодна попут наше, уништена је; разориле су је болести, глад и рат, па ипак они и даље опстају.

 

Мој дневник у Србији

Моника Стенли, болничарка у саставу Треће јединице Српског потпорног фонда, објавила је књигу Мој дневник у Србији: 1. април – 1. новембар 1915. Објављен је већ 1916. у Лондону. Моника Стенли настоји да опише оно што види и што је окружује, уздајући се да ће то бити занимљиво читаоцима новина.

Дневничке белешке, које су означене датумима, садрже кратке описе природе, биљака и животиња; својства друге културе, обичаје и карактеристике мештана; детаље о војном наоружању и ратне вести. Моникине забелешке осетно живну када се дотакну њој блиских тема, у вези са набавком намирница и припремањем оброка и из њих се види колико је то био и тежак и значајан посао.

Пажња са којом су описани оперативни захвати и разговори са докторима о стручним питањима указује на ауторкино интересовање за активно бављење медицином. Дневник Монике Стенли има изузетну вредност, као и све друге књиге тог типа, јер открива у слојевима слику једног изглобљеног времена које је сурово одређивало животе људи, војника, рањеника, болесних и доктора који су их лечили.

Ове и друге записе страних болничарки читајте у књизи Странкиње о српском војнику и Србији у Великом рату  Ралета Дамјановића.

 

 

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.