Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

Господо, зашто мрзите моју земљу? 3. део

III ДЕО
субота 22. мај 1999. Чачак

У Чачку је данас мирно. Али је зато на Сомбор пало 100 бомби. Господе, зар је то нормално??? И затвор у Истоку био је циљ вишечасовног бомбардовања. Зар је то војни циљ?! Зар су засејана поља војни циљ??? Зашто је Србија циљ који треба уништити, вратити у камено доба?

 

четвртак 27. мај 1999. Чачак–Н. Пазар

Пакујем два кофера. Она два која су на Балкану увек потребна. Два мања кофера. Моје прво ратно путовање. Мој спас… Пролазимо кроз индустријску зону… Остаје Чачак за нама. Следе Гуча, Ивањица, Кушићи.

Пролазимо Сјеничко поље (Пештер). Следи аеродром у Дубињу. Виде се кратери од НАТО бомби.

Улазимо у Сјеницу. Мала варош која мирише на мој Нови Пазар.

Напокон око 19 часова стигосмо у кућу мог детињства. Стегох срце да не плаче. Пољубих трогодишњу братаницу, снаху, мајку и оцу руку. Обиђох све рушевине видљиве и оне невидовне и стегох себе још јаче.

 

петак 28. мај 1999. Н. Пазар–Голија

Будим децу. У 5 часова и 10 минута у братовљевом аутомобилу смештам их на задње седиште. Љубим мајку. Плаче.

Пролазимо касарну. На све стране попуцала стакла. Насеље Шестово пролетесмо у једном трену. Петрова црква, Дежевски пут.

Тачно у 6 часова и 50 минута отворисмо врата супругове родне куће на Голији. Моја свекрва заплака.Плакала бих и ја али приморавам срце да остане јако.

 

понедељак 31. мај 1999. Голија

Сан ми је слаб пријатељ. Видим да и децу почиње да мучи несаница.

Око 15 часова чујем страшну буку авиона. По некој мојој процени кренули су по крвави пир доле до Новог Пазара. Немир ме гони да оставим започети посао и већ у 15: 30 ч пењем се на оближње брдо.  Опет су палили град. Не могу да дишем. Не могу да пропустим ваздух кроз плућа, приморава ме да га узимам у ситним удисајима. Тера ми љуте сузе на очи.

 

уторак 1. јун 1999. Голија

Кувам кафу и покушавам да на радију пронађем неку станицу која може да се чује. Кроз гласно шуштање разазнајем да су таласи „Радио Рашке”. А онда неверица…  „Јуче је у двочасовном бомбардовању у Новом Пазару страдала стамбена зграда у улици Стевана Немање. Погинуло је 10 а повређено 26 особа.” Следих се. Па то је улица у којој све моје рођено живи.

Зграбила сам торбу и излетела напоље. Сјурила се низ падине и обронке најкраћим могућим стазама. Али од Шароња се нисам ни помакла. Утом осетих на раменима осетих јак стисак. Две снажне руке мог стрица.

–  Лудо чичино дијете, живи су ти родитељи. Живи но што су.  А ти да се смириш горе код свекра док овај вакат не прође, неће још дуго пас му траг однијо бестрага.

 

недеља 6. јун 1999. Голија

Не допире до нас ништа осим Божије тишине. Седим са свекрвом у дворишту под столетном крушком и уживамо у трешњама из њеног воћњака.

 

четвртак 10. јун 1999. Голија

Таласи „Радио Рашке”… Господе да ли је могуће? Заиста, да ли је могуће? Најрадоснија вест у мом животу: АГРЕСИЈА НА ЈУГОСЛАВИЈУ ЈЕ ЗАВРШЕНА…

Прође ме нека блага језа целим телом и запалаках, прво тихо, потом плач пређе у дрхтање, па у гласан јаук  док се на послетку не смирих потпуно.

Данас је једино важно да је готово. Да су престали. Седамдесет и осам дана су нас нападали подмукло и кукавички ноћу, најчешће ноћу, како никада нико у историји ратовања није нападао ниједан народ.

Нису нам дали ни наше мртве да сахранимо

 

пише: Драгана Ђурковић Тошић, Чачак

 

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.