Биографија заборављене личности српске историје и културе

Зашто годишњи уз књигу „Господин Рош“

Време је годишњих одмора, а ви сте у потрази за добром књигом и узбуђењем какво може да пробуди само откривање заборављене личности српске историје и културе? Ако је тако, онда је биографија Господин Рош, коју је написао Душан Крстић, прави избор за вас.

Ђорђе Рош (Београд, 20. 8. 1896. – Неа Рода, Грчка, 3. 3. 1977.) био је борац, официр, предузетник, дипломата, добротвор и колекционар. Књига је написана углавном уз ослањање на Сећања Ђорђеве ћерке Јелене Рош и на мемоаре Ђорђа Роша На дунавском кеју. Као докмент послужили су и записи угледних савременика, какав је рецимо књижевник Станислав Краков. Посебну драж чине фотографије, писма и забелешке, који су читаоцу понуђени као документи.

Ђорђе Рош – бранилац Београда и један од првих наших ваздухопловаца

Ђорђе Рош је бранио Београд 1915, под командом Драгутина Гавриловића. Чувен je Гавриловићев говор у ком је мајор рекао својим војницима да могу без бриге да крену „у славу“. Врховна команда је избрисала њихов пук из свог бројног стања и жртвовала га „за част Београда и Отаџбине“. Иако је Бранислав Нушић уврстио тај говор у своју књигу о реторици, новија историја га види као плод Ђорђеве маште или бар улепшавања. Верујемо да ћете након читања ове књиге имати своје мишљење, или бар пожелети да сазнате нешто више.

Веома је интересантно како Рош, један од првих српских ваздухопловаца, романтично описује први  напад непријатељске авијације 1915. Том приликом био је позван за извиђача у француској авионској ескадрили:

Од једном мој пилот показује руком на множину малих белих облачића који нас окружују -као беле кризантеме. Детонације нема, али се број облачића све више приближује и повећава. Чаробно лепо – али може да буде фатално. Разумео сам да су то први рафали непријатељске артилерије. Ми добијамо прве шрапнеле у крило авионско, на коме се платно, на појединим местима отвара од зрна и расцветава као цветови крина. Приближио сам се још више моме ратноме другу Французу и тако певасмо „Марсељезу“ заједно.

Рошова познанства за спасавање људи и споменика културе

Између два светска рата Ђорђе са братом Душаном у Београду води предузеће „Рокс – експорт-импорт. Оно убрзо постаје представништво иностране тешке индустрије. Уговори и лиферације се врше у корист државних послова, нешто касније на рачун немачке репарације, што младој Југославији доноси значајну корист. Ђорђе се жени Остом, ћерком норвешког писца Петера Егеа. Захваљујући томе што му је жена Норвежанка, Ђорђе је Норвешки почасни генерални конзул у Београду 1927-1940. Обнавља манастир Грачаницу, правећи пројекте са стручњацима. (Иако Словенци, родитељи су му прешли у православље, па су и он и брат крштени у православној цркви.) У зградама Рошових станују многи знаменити људи, међу којима и Паја Јовановић. Ђорђе му поклања стан и поручује другу верзију слике Крунисање цара Душана како би помогао сликару.

Погледајте који су странци волели Србију

Према Јелениним речима, на захтев генерала Симовића Ђорђе одлази да разговара са Фон Хереном како би спречио напад на Југославију 1941. Касно је. Хитлер је већ дао налог. Интервенцијом код Геринга, Рош успева да за Југославију добије авионе месешмит, који се приликом априлског бомбардовања супротстављају немачкој авијацији. Ово је био једини забележен ваздушни сукоб у историји ваздухопловства у коме су обе стране имале месершмит авионе.
О Ђорђевим активностима за време II светског рата доста говори једно његово писмо Спасоју Веснићу 1962. у корист генерала Турнера. Чини нам се да писмо баца једно ново светло на догађаје из новије српске историје, па и садашњости:

…са изјавом да сам Норвешко Ген.Конзул, цео случај је остао без последица по мене. Приликом саслушања по целом том случају, ја сам поново разговарао са Генералом Турнером по питању Манастира Грачанице, јер ми је Игуман са Косова из Манастира послао курира и запомагао да спасем Грачаницу од пљачке и разарања, јер је Косово било уступљено Албанији и Арнаути су са неким нашим Комунистима оскрнавили Светињу Грачанице и спремали да је спале. Ја сам Ти причао, да сам код Турнера наишао на одличан пријем, да се спасе Грачаница, да сам му предао читаву литературу о Грачаници и упознао га о културној уметничкој вредности Храма и Историског значаја самог Манастира.

Турнер је одмах телефоном наредио Команданту Немачком у Косовској Митровици да одјури аутомобилом у Приштину и у Грачаницу и да захтева од Талијана да се спречи даље оскрнављење Манастира и његово разарање. Ја сам се радо одазвао тој молби, у толико пре, што је Турнер, на основу моје интервенције, спречио стрељање мога класног друга, Ваздухопловног Ген. БРАНКА НАУМОВИЋА…

Ђорђе спасава смрти и Александра Дерока, који је са Богданом Несторовићем пројектовао Храм Свеотог Саве у Београду. Ђорђе спасава и већ помињаног класног друга Станислава Кракова. Код Турнера је такође интервенисао ради обнове и заштите бомбардованог манастира Жичe.

Рош је колекционар и једини цивил сахрањен у порти манастира Хиландарa

Послератне године Ђорђе углавном проводи у Аргентини и Немачкој. Због опсежних планова и радова на обнови Хиландара, коначно се настанио у Грчкој, на граници са Светом Гором. Због великог значаја у спасавању Хиландара, једини је цивил сахрањен у манастирској порти. Породица овог колекционара вољна је да врати у Србију све предмете важне за наше културно наслеђе уколико држава дозволи да се Рош сахрани поред својих родитеља у порти манастира Раковица. Држава уцењује и не испуњава породици жељу. Ипак, породица Рош скоро све драгоцености враћа у Србију. Ту је део заоставштине Анастаса Јовановића, прве личности на двору Обреновића. Затим су ту слике Паје Јовановића, бар оне које нису изгореле у пожару на Хиландару 2004. Међу драгоценостима које је Рош чувао, а које су враћене у Србију, налази се и застава коју је Карађорђе 1805. добио од руског цара Александра I и поклонио је устаницима.

Детаље о томе како је застава дошла до Ђорђа Роша сазнаћете ако прочитате књигу Господин Рош Душана Крстића. Сазнаћете и како је почело пријатељство између Ђорђа Роша и владике Николаја Велимировића. Наћи ћете и којом приликом и коме је господин Рош изговорио духовиту реченицу: ...ја нисам гђици Попов рекао да она лаже, већ да је лаж оно што она тврди. Ако прочитате књигу, пронаћи ћете још пуно тога занимљивог, узбудљивог, смешног, али и тужног. Пишите нам шта вам се највише допало.