Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

Црна рука – личности и догађаји

Црна рука – оснивање и оснивачи

I део

Према њеном уставу, предоченом суду у Солуну, организација „Уједињење или смрт“, Црна рука, основана је 9/22. маја 1911. године. Према дневнику Велимира Вемића, пак, датум оснивања био је – 10/23. септембар 1911. године. А по тврђењу члана Врховне централне управе, Чедомира А. Поповића, датум оснивања удружења био је 9. март 1911. године… Датум од 9/12. маја односи се на дан када су у чланство Врховне централне управе кооптирана још три члана, и када су га они потписали са свим осталим члановима.
            Од радикала, и политичара уопште, за постојање Црне руке први треба да је сазнао Стојан Протић, у то време министар полиције. Протићу је, извесно, било и знано ко све од познатијих завереника припада новооснованој организацији, али нешто ближе о њеном устројству и правилима њеног рада – тешко да је знао.
            Прописи којих су се морали држати чланови Црне руке били су врло строги. За њихово непоштовање биле су предвиђене ригорозне казне…
            Циљ организације био је „остварење народних идеала – уједињења Српства“. Њен члан могао је бити сваки Србин, без обзира на пол, веру, место рођења, као и сваки онај који буде искрено служио овој идеји. Према члану 2. Устава, организација је претпостављала револуционарну борбу културној, стога јој је „институција апсолутно тајна за шири круг“… У члану 4. је речено, да за „испуњење свог задатка, организација према карактеру свог бића, утиче на све службене факторе у Србији као Пијемонту и на све друштвене слојеве и целокупни друштвени живот у њој“, и да „спроводи револуционарну организацију по свим територијама на којима Срби живе…“
            Иницијатива за стварање Црне руке потекла је од Богдана Раденковића, националног радника из Косовске Митровице. Уз неке друге писце, то тврди и Милош Богићевић, за кога је Раденковић иначе био – „типични сањар и идеалиста“. Раденковић треба да је дао и име организације – „Уједињење или смрт“. Наводно, његова жеља је била да Црна рука буде једна врста ВМРО-а.
            Како се наводи, Раденковић и није хтео да приступи стварању Црне руке док за то није добио пристанак двојице официра-завереника: потпуковника Илије Радивојевића-Чиче и мајора Драгутина Димитријевића-Аписа. Тек после тога организација је створена…

Значај Аписа

            Аустријски историчар Ханс Иберсбергер за Драгутина Димитријевића-Аписа каже да је био један од оснивача Црне руке. (Сам Апис, међутим, изјавио је на суду у Солуну, да је био „само обичан члан“ организације „Уједињење или смрт“, а да јој је приступио зато што је после анексије Босне и Херцеговине стање српског живља у Старој Србији и Македонији „било очајно“.) Историчар Димитрије Ђорђевић сматра да Апис није био само један од оснивача Црне руке, него – „њен зачетник и душа“.

            Богдан Раденковић је био онај члан вођства који је сматрао да Црна рука, ако се с њом жели постићи нешто значајније, мора да буде масовна организација. Он је био за то да она буде центар око кога ће се окупљати сви Срби који су вољни да раде на националним пословима. Апис треба да је, пак, мислио, да Црна рука треба да буде пре свега војничка организација, организација официра и командни центар свих националних акција. Али се на крају приклонио Раденковићевом схватању, које се у многоме подударало са схватањем Љубе Јовановића-Чупе – да Црна рука треба да постане један покрет, једна политичка партија.
            То што су Раденковић и Јовановић желели да постане Црна рука, то се није догодило. Из многих разлога. Она је до краја остала бројчано слаба организација. Она никад није успела да продре у широке масе, и у суштини испала је оно што је Апис и хтео – тајна организација официра. На суду, у Солуну, Апис је рекао:
            Успех за увођење нових чланова био је много лакши међу официра него међу цивилима, и изгледа да су официри били енергичнији него ли цивили при увођењу нових чланова. И ако је било доста мистерије и церемонија око увођења нових чланова, код официра је лакше ишло због већег другарства и поверења, које код њих постоји.

Наставак следи у следећој објави.
Текст преузет из: Црна рука – Васа Казимировић

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.