Брзe порукe Нађе Тешић

I

Пишем на брзину, без поравке.

Нећу говорити о страхоти коју су ширили против нас ’99. Ви већ то знате. Као да смо људождери. Главни проблем је да су амерички медији једини у свету и утичу на цео свет. Да постоји још 2-3 других – било би боље. Телевизија је најгора, јер је људи гледају сатима. Она шири већином жестину, пуцање, агресију, као и рекламу – шта куповати, које непотребне лекове треба купити, како променти лице итд. Она је штетна по здравље. То је установљено. Утиче на срце, нервни систем и није добра за децу. Она разара културе јер све треба да буде као ова земља, где је једини бог – новац. Нема другог. Наша телевизија је то исто. Не гледајте је због здравља и деце.

Да вам кажем – мој син није гледао телевизију од раног детињства до двадесет година. Читао је књиге. И захвалио ми се на мојој ‘диктатури’. Ја је гледам пет минута да видим пропаганду и да приметим да је и француска телевизија иста.
Ова земља је пропала као и цео свет. Глобализација је створена одавде са 3% најбогатијих, са другим најбогатијим исто. Ако би та глобализација постала нешто друго – рецимо социјалистичка – било би другачије. Цела Европа се буни. А ми? А наша историја борбе? Треба почети и створити нешто друго осим колоније, што смо сад. Ја сам предавала и режију и сценарио на универзитету као и пропаганду, употребљавајући као пример нацистичку пропаганду и рекламе.

Нађа

II

Овде сви морају ићи на “jury duty” тј. у пороту ако су изабрани.

Ту се и ја нађох да судим неком. А ту је и полиција и судија. Установљено је од стране полиције да су двојица усред ноћи разбила излог једне радње где је било много капута. Узели неке и побегли.
Други капути су остали на улици.
Човек коме судимо је бескућник, спава на улици и чује од других да су капути на улици. Иде и узима један јер му је хладно. То је установљено. Од саме полиције.
Полиција има цртеже где су били, где је он био и како су га гонили и нашли. Он, бескућник, црнац каже: „Ја нисам трчао, јер да сам трчао они не би могли да ме ухвате. Ја сам био шампион у трчању, имам и медаље.“ Он је из Харлема.

Мени дође да плачем, моја словенска душа се буни. Устадох и рекох: „Зар није боље и јефтиније дати му тај капут (приказан као доказ) – него да сви ми трошимо толико времена о капуту који му треба“.
Избацили су ме, јер моје речи су утицале на друге, како рекоше.
Не знам шта је са њим било.

Нађа

III

Мислим да знам како је у Србији – била сам у најгора времена, као и прошлог лета.

Овде је друго – нико никог не зна у згради, не можеш питати за помоћ – ако ти треба аспирин или било шта друго. Жена је умрла у згради, а нико није знао. Свако је сам за себе.
Та самоћа ће бити тежа него тридесетих година, кад су људи  помагали једни друге. Сад нема шале – ово је депресија. То се види по свему.
Сваког дана нове фабрике одлазе; на телевизији – филмови тридесетих година и као тад плес и како дивно живе богати. Наравно, ту су и филмови где се стално пуца.
На улици људи траже 25 центи, има их који спавају на улици.
Атмосфера тешка. Сви разговори су о економији. Они нису навикли на крај ‘сна’, нити капитализма. Ми смо навикли на све – зато смо јачи.
Моје мишљење.
Сад идем код лекара. Пољубите Београд за мене.

Нађа Тешић

IV

Пишем из Америке као са ратишта. Брзо.

Хуго је победио и са њим цела Латинска Америка. На телевизији минут.
Новине не читам више.
Овде или људи говоре о економији или гледају фудбал и не мисле ништа. У згради – нико ни са ким не разговара, осим ја са породицом Латина.
Медицина – страхота. Троше више новца неко ико, али је најгора у Западном свету. То ми је и мој лекар рекао.
Сад сам се вратила из болнице. Била сам и јуче, али је било много света. Све имам – и осигурање и препоруку лекара, али ипак они троше два сата да нађу осигурање. Не могу више да причам јер ме боли нога.
На Куби сам ишла у болницу јер ме је болео зуб. Све је било завршено одмах.
Као и када је лекар дошао са супругом на Веспи и дали су ми инjекцију.
Они су невероватни.

Нађа

V

Људи сад одавде одлазе због деце јер је школство лоше.

Увек је било – ако сам ја, дошавши овде, могла да прескочим три разреда и одем на универзитет рано.
Али је било ипак боље него сад.
Некад  је било много образовних жена које су предавале у гиманзијама.

Сад раде друге послове. Јер се не исплати. И гиманзије имају полицајце на улазу, као на ареодрому – и дрогу унутра.
Ја сам предавала само на универзитетима. На последњем – режију и сценарио. Било је тешко, јер ништа нису знали – ни једног америчког писца, ништа! Други светски рат (то је универзитет): они ми кажу да је био против комунизма или везан за Јевреје. На крају сам напустила.
Зато се неки наши селе.

Нађа

 

 

VI

Људи ће рећи код нас: зашто је у тој земљи ако је не воли.

Знам наше људе. Нисам је изабрала него ме је мама одвела као малолетну. Чудо је да говорим српски. Тврдоглава сам.
Шта волим овде? Реке, језера, планине, природу која је постојала још чистија, сасвим чиста за време Индијанаца који су поштовали природу и клањали се животињама које би убили за храну.
Шта ми смета сад? Од раног јутра до касно увече ме зову, као и друге – да рекламирају нешто – или робу или политику, све.
И суботом и недељом исто.
А ја не могу да искључим телефон јер имам стару и болесну мајку.

Нађа

VII

Браћо и сестре,
Пишем на брзину из Америке.

Чујем да су још многи заљубљени у ову земљу или Холивудски сан који никад није постајао него само на филму. Они забораве убиства Индијанаца од почетка, као и ужасно ропство и вешање Црнаца. Слобода и демократија – су смешне речи.

Зар нас нису бомбардовали и уништили? Зар нисмо њихова колонија?
Америка пропада. Почела сам да бележим већ ’89. због броја који спавају на улици.
Сад је горе. Пола милиона је само у децембру изгубило посао. Два милиона су изгубили куће –  банкама – и где ће бити – на улици.
Број самоубистава војника из Ирака је четири пута већи. Цивилно исто. Храна је је јако скупа. Банкар милијардер се бацио са прозора пре два дана. И ново – деца се убијају. Они су створили глобализацију због које је цео свет у проблему. Шта са нама? То је на вама. Или живети као колонија, као Хаити или бити Слободна Србија.

Ово је дивно време за ослобођење.

Живела Слободна Србија!

 

 

Извор: infoport.co