Ауфотикција, алтер-его и друго

Бунтовница у сенци – кад не разуме нико, истину ћемо рећи сами себи

„Бунтовница у сенци“ Нађе Тешић, прича је о ратним искуствима која су довољно тешка за почетак новог живота. Женски свет оличен у кругу жена окупљених око Анине мајке на свакодневној кафи готово да је централни симбол, кроз који је сабрано целокупно женско „знање”, али и живот паланке у којем се женска улога у друштву вреднује само кроз удају и рађање.
Нађа Тешић, ауторка је о којој се мало прича. Заслужује пуно, пуно више и то не само због свог писања већ због свега што јесте била. Била је од оне ретке врсте која се од детињства бори за обесправљене, слабије, чији се глас  не чује. Борила се против ратова, била је активисткиња на протестима. Професорка на универзитету, ауторка драма, сценарија и романописац.

„Бунтовница у сенци” је аутофикција, а Ана је Нађин алтер его. И лакше би било, бар мени, да није тако јер је роман болан и пун траума једне нежне и веома паметне девојчице у њених првих петнаест година колико роман прати.

Веће трауме од рата, јер се радња романа одвија у ратним и послератним годинама, Ани свакодневно наноси изузетно егоистична мајка која сваком речју и делом ниподоштава све што она, женско дете, јесте, док љубав пружа млађем сину дижући га на пиједестал. Ани је једина утеха бака. Али бака умире и заувек јој остаје једино божанство коме се обраћа у тешким моментима, а превише их је.

Анино приповедање је без обзира на сав терет живота духовито и врцаво. Она је као дете рата прихватила промене и пригрлила револуцију, док је њена мајка, реакционарка, остала верна религији, обичајима и сујеверју. Изузетни су описи људи у роману, деце, жена из града и села, удатих и девојака. Свако годишње доба ауторка је пренела на папир тако да га можете осетити, омирисати.

Роман има изузетну вредност као дневник једног времена, једне епохе у историји и живота обичних малих људи са свим променама које то исто време носи са собом.

Извор: Макарт

Пише: Јелена, @mischiefs_journey_trough_books