8. март
Годишњица оснивања Београдског читалишта
Београдско читалиште
Прва јавна читаоница у Србији, названа „Српско читалиште“, отворена је у Београду пре 177 година. „Читалиште београдско,“ како је касније названо, основано је 1846. године и било је прва јавна читаоница у обновљеној Србији (пет година пошто је Београд постао престоница Кнежевине Србије), али и једна од најстаријих српских установа.
Оснивање
Прво српско читалиште отворено је у Иригу у Срему 1842. године, а Београд је добио своје читалиште тек 1846. године, пет година након што је престоница Кнежевине Србије пртесељена из Крагујевца у Београд.
Идеја о његовом оснивању родила се још крајем 1843, када је о њој писао уредник Новина србских, Милош Поповић. Одбор доноси Правила Србског читалишта у Београду која су 2. јануара 1846. поднета на одобрење Попечитељству, које је 9. јануара исте године дало одобрење. Оснивање друштва одобрено је 17. јануара, а свечано је отворено 24. јануара исте године. Том приликом су говорили Раја Дамјановић о Читалишту и Максим Симоновић о “потреби слоге међу Србима, без обзира где живе”, а догађају су присуствовали неки од најистакнутијих људи из Србије и страних конзула.
Простор и изглед
Налазила се у тадашњој Главној чаршији, у згради изнад Саборне цркве, тачније на месту где је сада Основна школа „Краљ Петар Први“. „Читалиште београдско,“ како се тада звало, било је смештено у две просторије, лепо намештене и украшене. Члан је могао бити сваки Србин, али националност није ограничавала учлањење. Наиме, било је и чланова који нису долазили искључиво због читања књига, већ и да би се међусобно упознавали.
Осим библиотеке која се налазила у склопу читалишта, постојао је и музеј са галеријом слика. Снабдевање књигама одвијало се на више начина – куповином, поклонима, а добијани су и примерци књига штампаних у Типографији Димитрија Давидовића. И сам Петар Петровић Његош је „даровао читаоницу Читалишта београдског са десет примерака свог најновијег стихотворског дела Горски Вијенац“, писале су Новине Читалишта 1847. године.
Читалиште се издржавало од чланарине и добровољних прилога. Краљ Александар Обреновић био је заштитник Читалишта и помагао га је са 300 динара годишње.
Новине Читалишта београдског
Годину дана након оснивања Читалишта покренуте су и Новине Читалишта београдског, чији се први број појавио у петак 3. јануара 1847. године.
Сваке недеље, тачно у петак, на четири листа, уз додатак у појединим бројевима, излазиле су Новине Читалишта београдског у којима је сарађивала елита, попут Јована Стерије Поповића.
Доносиле су вести из Србије и света, а обухватале су, најчешће, теме из просвете и културе. Од посебног значаја била је рубрика за књижевност, која је доносила вести о новим књигама које су тек изашле, где се оне могу купити и по којој цени.
Новине Читалишта београдског излазиле су редовно две године (106 бројева), а сваки тираж је био од по 1.100 примерака. Ипак, 1894. изашла су само два броја, а угашене су током ратних година.
„Светионик за цело Српство“
Читалиште београдско је одиграло значајну улогу у историји Београда и српског народа. Сама церемонија отварања, којој су присуствовали најистакнутији људи из наше земље, али и страни конзули, представљала је велики културни догађај. Оно је помагало и рад на оснивању позоришта, било позорница различитих предавања као и часова страних језика.
Читалиште је помагало развој књижевности и уметности. По угледу на београдско, почела су да се оснивају Читалишта широм Србије.
Значајну улогу имале су и Новине Читалишта београдског и упркос томе што су излазиле у веома кратаком периоду оствариле су снажан утицај на културни, просветни, па чак и политички живот у Србији. Деловање Новина је било од велике користи српском народу за време буне 1848-1849.
Библиотека града Београда је 1980. обновила Београдско читалиште, а 1991. и Новине Београдског читалишта. Данас су Новине Београдског читалишта најпре лист посвећен стварању, издавању, читању и тржишту књига.
Извори:
https://www.blic.rs/vesti/beograd/na-danasnji-dan-otvoreno-citaliste-beogradsko/5xfl9ez
