Због повећаног броја онлајн поруџбина, молимо Вас за стрпљење и разумевање услед могућег кашњења поруџбина.
Бесплатна достава за поруџбине у вредности од 3.000 рсд или више.
Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

8. април | Благовештански сабор

Сви смо тренутно у сличној ситуацији, али одлуке како ћемо искористити време у условима ограниченог кретања су индивидуалне.
Ми желимо да Вас мотивишемо да ово време проведете чинећи нешто добро за себе, те одобравамо попуст од 20% на сва издања и бесплатну испоруку за поруџбине веће од 3.000 динара. Заштитите своје мисли од медијске буке, уроните у добру књигу, научите нешто ново, напајајте се корисним и лепим стварима и кад све ово прође осећаћете да сте урадили нешто корисно за себе.

8. април

Благовештански сабор

8. април 1861. године

 

Сазивање овог последњег политичког сабора у Сремским Карловцима, значило је јавно признање Срба као народа. Благовештански сабор представља једну од најбитнијих манифестација за Србе у Монархији у другој половини XIX века. На Сабору су се разликовале три струје: представници прве, коју је предводио Светозар Милетић, залагали су се за сарадњу са Мађарима, већинску групацију која је тежила договору са Бечким двором предводили су Ђорђе Стојаковић и други старији, конзервативни политичари окупљени око патријарха Рајачића, док су групацију која је била савез Војводине са Троједном краљевином предводили Ђорђе Стратимировић и Јован Суботић.  Захтеви за обновом Српске Војводине и основним грађанским правима заснованим на начелима либералне мисли, чинили су основу Закључења сабора.

Аустријски цар, настојећи да умири Мађаре, жртвовао је Војводство Србију. У први мах, одбио је чак да дозволи одржавање Сабора, који би формулисао захтеве српског народа. Уместо тога, наложио је патријарху Рајачићу да са двадесет угледних Срба дође у Беч и изнесе предлоге о начину остваривања Привилегија, као и оне који се односе на очување српске националности и језика. Имајући у виду општенародно расположење, патријарх је одбио предлог, истичући да је српски народ надлежан да преко Сабора одлучује о својој судбини.

Сабор је чинило 75 посланика, поред четири вирилна члана – патријарха и три епископа: темишварски, вршачки и бачки. Свештенство је дало 25, а грађанство 50 посланика.

У сагласности са Бечким двором, Сабор је усвојио закључке којима је захтевано да подручје где Срби чине већину становништва у Краљевини Угарској и Троједној краљевини Хрватској, Славонији и Далмацији, буде признато као Војводина Српска. Захтевана је самостална унутрашња администрација, слободан избор војводе. Народна скупштина, која би давала посланике за Угарски и Хрватски сабор; званичан језик био би српски, а писмо ћирилица; свакој општини је остављен слободан избор деловодног језика.

Имајући у виду сопствене интересе, Бечки двор се определио за тактизирање и манипулисање српским захтевима у односу на Угарску, одлажући решење пуну годину дана. На предлог министра иностраних послова, уз снажну подршку чланова владе из редова Мађара, предлог је одбијен. 

 

Литература: Српска Војводина, Дејан Микавица

Народи на тлу Војводине, Љубивоје Церовић

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.