Дан сећања на цивилне жртве НАТО агресије

78 дана апокалипсе: Истина оптужује

„Сања би сада имала 35 година. Завршила би Математички или Електротехнички факултет. Била је натпросечан ђак Математичке гимназије, била је вишеструки
победник на такмичењима из математике и то би сигурно било тако. Увелико би радила. Сигурно би се и удала, добила децу, а ми унуке.“

Те бомбе су промениле наш живот, наше породице, све нас… Био је то најцрњи дан у историји Варварина. Епилог трагедије је 10 мртвих и преко 40 рањених. Неки од њих су
остали тешки инвалиди. Мост није био ни од каквог стратешког значаја, нити је у близини постојао икакав војни објекат. Поред наше Сање, која је била најмлађа жртва – имала је непуних 16 година, страдало је још 9 наших суграђања. Никада их нећемо заборавити.

Тада су погинули и наш свештеник, отац Миливоје Ћирић (66), који је након првих детонација кренуо са осталим мештанима да помогне повређенима. Затим, мајка и син – Ружица Симоновић (55) и Ратибор Симоновић (24). Они су у том тренутку били у свом аутомобилу – „застава 101“, који је прелазио мост. У експлозији нестали су у реци и тела су им пронађена тек после неколико дана.

Већина је страдала у другом нападу. Ти наши суграђани дошли су да помогну повређенима. Нажалост, постали су жртве нових граната, јер су се авиони после пет минута вратили да заврше започето. Тако су страдали – Милан Савић (28), Војкан Станковић (30), Зоран Маринковић (33), Стојан Ристић (52), Драгослав Терзић (67), и Тола Апостоловић (74).“ – Зоран Миленковић, Сањин отац

Вили Вимер о цивилним жртвама НАТО агресије

„Беспримерна ратна агресија Нато против Савезне Републике Југославије има своје лице. То је лице Сање, која је у својој 16. години отргнута из живота пуног наде. Била је ученик елитне Математичке гимназије у Београду свега пола године. Освојила је друго место на такмичењу најбољег математичара прве године. Била је велика нада за своју земљу, можда нови Тесла. Убили су је, заједно са другим жртвама, борбени авиони НАТО на мосту у њеном родном граду Варварину, у класичном терористичком нападу НАТО снага.“ – Вили Вимер, бивши државни секретар у Министарству одбране Немачке, дугогодишњи посланик Бундестага

Једна песма Стевана Раичковића

Торзо

Циљају ме из свих небеских буџака
Под окриљем ноћи и сопственог мрака

Не нишане ногу, леву руку… него
Десну којом пишем… не бих ли побег’о…

Стеван Раичковић
на православни Велики петак, 1999. године у Београду

Текстови преузети из књиге 78 дана апокалипсе: Истина оптужује