7. јануар ǀ Годишњица смрти Николе Тесле

 (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7. јануар 1943)

 

Рођен као четврто од петоро деце оца Милутина, српског православног свештеника, и мајке Георгине. Крштен је у српској православној Цркви Св. Петра и Павла у Смиљану. Име Никола је добио по једном и другом деди. Дете је било болешљиво и слабо па су крштење заказали мимо обичаја, дан по рођењу, бојећи се да неће преживети.

Први разред основне школе похађао је у родном Смиљану. Отац Милутин рукоположен је за проту у Госпићу, те се породица преселила у ово место 1862. године. Преостала три разреда основне школе и трогодишњу Нижу реалну гимназију завршио је у Госпићу. Тешко се разболео на крају трећег разреда школе 1870. године. С јесени је отишао у Раковац крај Карловца да заврши још три разреда Велике реалке. Матурирао је 24. јула 1873. године у групи од свега седам ученика са врло добрим успехом јер је из нацртне геометрије био довољан. Тада је имао 17 година. Након завршене матуре вратио се у Госпић и већ први дан разболео од колере. Боловао је девет месеци. У тим околностима успео је да убеди оца да му обећа да ће га уместо на богословију уписати на студије технике. На студије електротехнике креће 1875. године, две године након матуре. Уписује се у Политехничку школу у Грацу, у јужној Штајерској (данас Аустрија). Тада му је било 19 година.

♦ Године 1881. сели се у Будимпешту где се запошљава у телеграфској компанији под називом „Америчка Телефонска Компанија”. Тесла је при отварању телефонске централе 1881. године постао главни телефонијски техничар у компанији. Ту је измислио уређај који је, према некима, телефонски појачавач, док је према другима први звучник. У Будимпештанском парку се Тесли јавила идеја о решењу проблема мотора на наизменичну струју без комутатора, док је шетао са пријатељем и рецитовао Гетеовог Фауста, а онда изненада почео штапом по песку да црта линије сила обртног магнетског поља. За два месеца је разрадио скице многих типова мотора и модификација које ће пет година касније патентирати у Америци.

♦ У Париз се сели 1882. године где ради као инжењер за Едисонову компанију на пословима унапређења електричне опреме. Године 1883. компанија је требала да  оспособи једносмерну централу јер се на отварању очекивао немачки цар лично. Тесли је дат овај задатак и он је боравио у Стразбуру од 14. октобра 1883. до 24. фебруара 1884. године.

♦ Тесла је, 6. јуна 1884. године, дошао у  Њујорк са писмом препоруке које је добио од претходног шефа Чарлса Бечелора. У препоруци је Бечелор написао: „Ја познајем два велика човека, а ви сте један од њих; други је овај млади човек”. Едисон је запослио Теслу у својој компанији Едисонове машине. Тесла је убрзо напредовао и успешно решавао и најкомпликованије проблеме у компанији. Тесли је понуђено да уради потпуно репројектовање генератора једносмерне струје Едисонове компаније.

Захваљујући невероватној способности фотографског памћења и чињеници да је одрастао, школовао се и живео у различитим срединама, Тесла је говорио и одлично познавао чак осам језика: српски, енглески, чешки, немачки, француски, мађарски, италијански и латински.

Учио сам десетак језика, удубљивао се у књижевност и уметност и утрошио своје најбоље године на медитирање по библиотекама и читање свега што ми је допало шака. Помислио сам како је то страшна ствар била потрошити свој живот на те непотребне напоре. Да сам само раније дошао у Америку и посветио моћ свог мозга проналазачком раду, шта сам све могао да урадим! Ипак сам у каснијем животу схватио да не бих ништа створио без научног образовања које сам стекао, па је питање да ли је било тачно онакво моје очекивање у погледу могућег достигнућа. – Никола Тесла – знање, мисао, стваралаштво, образовање

Познато је да је Тесла за свог боравка у Америци становао искључиво у хотелима и да то представља његов животни манир. Посебно након нимало пријатног искуства када је био приморан да ради тешке физичке послове, оскудно се хранио и спавао на подовима неугледних свратишта. На врхунцу своје славе често је на ручак или вечеру позивао бројне госте, не само пријатеље, већ и оне из пословних, научних, уметничких, новинарских или других друштвених кругова. Приређивао је раскошне банкете у част неког свог успешно започетког или завршеног дела. Сам је бирао и креирао списак јела и пића, надгледао њихову припрему и давао сугестије особљу. Доцније, како је Теслина финансијска моћ опадала, број његових пријема је мањи. Поготову онда кад је због насталих дугова морао да се сели у јефтиније и не тако раскошне хотеле. Западао је и у неугодне ситуације, када би његове госте дискретно одбили да послуже док он не измири претходне рачуне. (Јеловник Николе Тесле у 60 прича)

Ево како је сажео свој живот: „Да бих стварао, потребне су ми три ствари – кров над главом, лабораторија и храна”. И тако је показао да је постао аскета.

На Божић, 7. јануара давне 1943. године умро је Никола Тесла, у 87. години живота. Преминуо је у сну, на 33. спрату хотела Њујоркер, у којем је провео последњих десет година живота, сам и сиромашан.
Ипак, вест о смрти генија је одјекнула светом. Теслино тело је било два дана изложено у познатој погребној сали на Медисон авенији. Људи су долазили да одају последњу почаст великом научнику, а у књигу жалости уписивали су се државни достојанственици, истакнуте јавне личности, пријатељи, познаници, али и обични људи који су му се дивили.
Комеморација је одржана 10. јануара. Теслина жеља је била да га сахране уз две музичке композиције: Шубертову Аве Марија и Тамо далеко. Урна (пренета из Њујорка у Београд 1951. године) са његовим пепелом чува се у Музеју Николе Тесле у Београду.