6. април
Почетак Другог светског рата у Југославији
Почетак
Други светски рат у Југославији је отпочео без икаквог упозорења. Шестог априла 1941. године немачке ваздушне јединице отпочеле су бомбардовање Београда и осталих великих градова тадашње Југославије. Политика Југославије, највећим делом неутрана, нагло се променила када тадашњи председник, Драгиша Цветковић, потписује приступ силама Осовине у Белведере дворцу. Оно што се сматра да је повод напада шестог априла је управо чињеница да је, само два дана након потписа, народ збацио председника с власти и поништио потврду за приступ.
Само три недеље након овог догађаја, Југославија је суверено и територијално престала да постоји. Окупационе силе су врло брзо успеле да раставе Југославију након што је њена војска капитулирала. Влада Југославије је пре ових дешавања избегла у Лондон, а антифашистичке коалиције нису и даље прихватале нестанак ове државе, управо због чињенице да је влада и даље легално представља из Лондона.
Југословенски народ сада расуте државе отпочиње мере борбе за своју независност од фашистичких окупатора. Предуслов за ово било је окупљање партизанске војске, а затим и стварање Народноослободилачке борбе (НОБ), која је задужена за равноправност југословенских народа и њихову одбрану. НОБ временом прераста у битан институциони систем, у чијем срцу се налазила нова власт, и нова нада за целовитом државом.
Партизани и четници
Покушаји устанака су на почетку бивали неуспешни, како су окупационе силе биле надмоћније у снази. Током ових неуспелих покушаја, међу устаницима се јавља раскол. Са једне стране, четници, припадници Југословенске војске у отаџбини, се залажу за повратак земље каква је била пре распада, и за себе сматрају да су присталице избегличке владе у Лондону. Са друге стране се налазе партизани, припадници Народноослободилачких партизанских одреда Југославије, који траже увођење социјализма у послератну Југославију.
Након што је дошло до ове поделе међу устаницима, њихови међусобни сукоби су отпочели и ескалирали у оружане борбе. Четници, током борбе против партизана, временом показују све мање воље за борбу против окупатора и евентуално отпочињу сарадњу са истим окупационим силама. Партизани, заузвртат, почињу с оснивањем пролетерске бригаде, чија је база лоцирана у планинама Источне Босне. Упркос неколико окупаторских напада, партизани се не предају и шире своје пролетарске јединице.
,,У поређењу са партизанима, немачки војник је слабије обучен за вођење борбе у планинама и често није дорастао фанатично борбеним партизанима, који су се потпуно сродили са земљиштем, а поред тога имају подршку становништва.” – Едмунд Глез-Хорстенау
Завршетак
Одлучујуће битке Другог светског рата на простору Југославије су одржане на рекама Неретви и Сутјесци. Обе ове битке донеле су позитивне исходе за партизане, где су, односећи победе, решиле проблем четника као и проузроковале капитулацију Италије. Окупатори су настављали са нападима, а последњи велики покушај гашења партизанских сила се одржао у облику падобранског десанта на Дрвар, у коме је циљ био ухватити тадашњег председника Тита. Упркос великом планирању, исход и ове операције био је неуспешан. Продиром Црвене армије на Балкан, партизанске војске успевају у ослобађању великог броја градова, и тиме отпочиње почетак краја Другог светског рата у Југославији. Осовинске снаге на овим просторима доживљавају пораз, а убрзо и у остатку Европе.
Жртве
О жртвама на просторима Југославије током Другог светског рата прича и истражује велики број демографа и историчара. Према др Богољубу Кочовићу, укупно изгубљених живота у рату је било 487.000 Срба, 207.000 Хрвата, 86.000 Муслимана, 60.000 Јевреја, 50.000 Црногораца, 32.000 Словенаца и 26.000 Немаца. Такође, Завод за статистику у Београду је направио процену укупних демографских и стварних жртава, и добио резултат од 2.056.510 демографских и 1,100.000 стварних. Последице Другог светског рата у Југославији су биле разарајуће, а шести април се и дан данас обележава у част жртвама и свему изгубљеном у том тешком периоду.
Ауторка текста:Тиана Божић
Извори:
