Годишњица бомбардовања Београда

6. април 1941. први дан Априлског рата и
сукоба између сила Осовине и Краљевине Југославије у Другом светском рату

У нападу сила Осовине на Краљевину Југославију током Априлског рата 1941. године Београд је био изложен интензивним ваздушним нападима немачке авијације у којима је страдао велики број грађана и направљена огромна материјална штета.

Прве бомбе на град пале су 6. априла у раним јутарњим часовима, без објаве рата, а напад је поновљен још три пута у току истог дана. Бомбардовање је поновљено сутрадан, а потом 11. и 12. априла, пред долазак немачке војске у град. Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада.

Десет дана раније Краљевина Југославија је приступила пакту са силама Осовине. Уследили су протести у земљи и државни удар којим је са власти свргнут кнез Павле. Земља се приближила западним Савезницима, и то у тренутку када је Хитлер намеравао да започне Операцију Барбароса против Совјетског Савеза. Хитлер је лично, 27. марта, донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александера Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд” (нем. Strafgericht). Предвиђајући рат, југословенска Влада и Врховна команда су Београд прогласиле отвореним градом

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук лоциран на земунском аеродрому и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

Немци нису бомбардовали мостове, јер су им били важни за допремање трупа и материјала.

Према  прорачунима, у нападу је учествовало укупно 880 авиона, а избачено је око 440 тона разорних и запаљивих бомби. Коришћене су, такође, и специјалне падобранске мине од 1.000 килограма чија је експлозивна моћ изазивала страховита разарања.

Поред здања државних и војних институција руинирани су и многи објекти административних, комуналних, верских, здравствених, културних и просветних установа, привредних предузећа, као и знатан део стамбеног фонда. У нападу је порушено 714 зграда, 1.888 је претрпело већу штету, а 6.615 мању. Укупан број оштећених зграда износио је 9.365 или скоро 50% стамбеног фонда. Водоводна мрежа је оштећена на 360 места, а уништено је и 59.528 метара трамвајске мреже, 76 трамвајских возила (од 104) и 48 аутобуса (од 87). Погођена је зграда и термоелектране на Дунаву и руинирано је 15 „трафо-кабина“.

Тачан број жртава бомбардовања никада није утврђен јер је одређен број страдалих трајно остао затрпан под рушевинама. Према званичним подацима погинуло је 2.271 лице, док се у једном немачком извештају наводи број око 4.000 особа, рачунајући и погинуле који нису ископани испод урушних објеката. Више стотина грађана настарадало је у јавним склоништима која су такође била мета ваздушних напада – у порти Вазнесењске цркве, Карађорђевом парку и др.

Један од симбола страдања Београда у априлском бомбардовању 1941. године је и уништење зграде Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, са око 350.000 књига и збиркама старих рукописа, докумената и карата. Нова зграда Народне библиотеке отворена је 1973. године.

У оквиру комплекса Новог гробља у Београду, у непосредној близини Северног булевара, 1966. године формирано је Спомен-гробље страдалих у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године. Ауторка спомен-гробља била је архитекткиња Милица Момчиловић. Двадесет девет мермерних плоча налази се на осам озиданих бетонских хумки, које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани пострадали. На посебним плочама исписана су имена 646 идентификованих жртава и подаци о 909 неидентификованих мушкараца, 393 жене и 59 деце.

Извор: www.wikipedia.org

Музеј града Београда