Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

3. децембар | Годишњица рођења Драшка Ређепа

3. децембар

Годишњица рођења Драшка Ређепа

На данашњи дан рођен је Драшко Ређеп (Осијек, 3. децембар 1935 — Нови Сад, 29. јануар 2019) истакнути српски књижевник, критичар књижевни и ликовни
и уопште значајан јавни делатник.

 

ШТА ЈЕ КЊИЖЕВНА КРИТИКА?

По Драшку Ређепу, критика није ништа друто до конкретна лектира, а да је он, као конкретни читалац, од Младена Лесковца научио шта је осећање за чињенице, од Мирослава Крлеже да је негаторство јаче од сваке вере, а од Душана Матића да је разговор онај богом-дани атрибут људскости у коме постајемо бољи, ученији, у сваком случају други.

Усмењак и предавач, водио је лектиру на ТВ Београду 60-их, заједно са П. Паићем и М. Бандићем, кад је направио антологијске разговоре са Милошем Црњанским и Душаном Матићем. У Борби је, са Милованом Данојлићем и Сашом Верешом, засновао 1965. књижевни подлистак, као обновљену врсту матошевског подлисја.

Неколико хиљада Ређепових библиографских јединица односе се на теме и судбине у српској поглавито, али и у хрватској, македонској и словеначкој књижевности. Лидери његових модерних времена су Исидора Секулић и Антон Густав Матош. А бавио се, с обзиром на каснију рецепцију, читањем унапред, и старијих писаца, као што су Стеван Сремац, Милица Стојадиновић Српкиња, Јован Грчић Миленко.

Од страних књижевности писао је о пољској и другим. Пратио је генезу и присуство неколико књижевних нараштаја. Као и када је водио је Матичину Прву књигу, „откривао” је младог писца, који се издваја и обећава.

Живог стила, веома ангажован, лакописац „лазурне ерудиције”, своје полувековно присуство у нашим књижевним републикама освојио је упорним радом, изричито наглашеним бојем са заборавом.

Заслуге за присутност неких писаца – његови писци (М. Крлежа, Д. Матић, И. Секулић, М. Црњански, Б. Чиплић, В. Петровић, Ж. Васиљевић, А. Тишма, П. Угринов, М. Антић, Ђ. Балашевић) често су управо његовим иницијативама, новим предлозима за читање, упорним доказивањем једноставних и јединствених парадигми о њиховој вредности, присутнији него што би објективно били.

Поред књижевности, Ређеп се живо занимао и за феномене ликовне уметности, архитектуре, фотографије, историје, а његово дугогодишње друговање са Миланом Коњовићем, инспирисано је у првом реду чињеницом да је овај сомборски сликар један од стубова културе његове и наше Војводине старе, термином преузетим од Вељка Петровића, и атрибуирао је на широком плану различитих уметности. Како је рекао Душан Матић, „нигде се као код њега не осећа да је Војводина истовремено Југославија, Европа и свет, друга а иста, човечански повезана”.

Салон у Ћирпановој – Ређеп и његова супруга деценијама су окупљали у својој кући у Ћирпановој 49 велики број стваралаца и радозналаца. У тој причаоници, или књижевном салону, налик на салон Душана Матића, често су заснивани многи пројекти и рађале се племените идеје. Ређеп је ту био и остао катализатор читавог једног круга или низа концентричних кругова, који су давали тон не само новосадском него и ширем јавном мњењу.

Аутор многобројних антологија – Ређеп је саставио велики број антологија, прва је била Равница (1961), затим је изашла антологија на француском (1965), па антологија Есејисти и критичари (1967). Учествовао је у изради антологије на мађарском A szerbohorvát kistükre / Српскохрватско огледалце, у сарадњи са 3. Чуком, Л. Хадровичем, Б. Ковачеком, И. Селијем и С. Вујичићем (1969). У два издања појавила се антологија поезије Жарка Васиљевића, На углу где Златна греда пресеца сокак Лебарски (1971, 1996). Аутор је и антологија Густава Крклеца Пред лицем збиље (1977), Милорада Павића Летећи храм (1995) и српских песника XX века на румунском (1999).

У новије време објавио је једнообразне антологије посвећене савременим писцима, Антићу (1992), Матићу (1992), Црњанском (1993), Исидори (1995), Вељку (2002), Чиплићу (2003). Изашле су му 2003. и антологије најлепших песама Мирослава Антића и најлепших прича Вељка Петровића.

 

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.